Džoni Vinter

Ukratko, bilo je: Let’s rock ’n’ roll, baby!

Džoni Vinter dočekan je kao prava zvezda, što i jeste. Na scenu ulazi, iako praćen gromoglasnim aplauzom i ovacijama, žurno i skoro stidljivo. Pomalo pogrbljen, u crnoj majici, farmerkama, s crnim šeširom na glavi, seda na stolicu i odmah počinje rokenrol i bluz!

Međutim, krhka pojava na sceni sasvim je nešto drugo kada uzme gitaru. Od prvog trenutka muzika eksplodira uz dve električne gitare i bubanj.

Možda bi ovakav zvuk bio primereniji za neki klub gde može da se đuska, ali prepun Sava centar ipak mu je davao posebnu draž. Tu je bio umetnik koji se gleda i sluša s punom pažnjom i poštovanjem. Mrak u publici prošaran je upaljenim mobilnim telefonima i fotoaparatima koji slikaju i snimaju.

I kako čovek može da zvuči sa 64 godine! Prepoznatljive tetovaže, zvezde na rukama, s mirnim stavom, on gitaru svira nemilosrdno i bez greške. Koliko je dobar "albino iz Teksasa" (kako još zovu Džonija zbog albinizma) dokazuju i mnogobrojni klipovi na Internetu, gde muzičari pokušavaju da skinu njegovu tehniku sviranja – "karakterišu ga brze deonice, veoma precizno i jasno odsvirane melodije". Vinterov način sviranja može da se predaje u školi kao lekcija.

U publici su uglavnom stariji poznavaoci roka i bluza, a jedan čovek komentariše: "Nisam izlazio skoro, a u Sava centru nisam bio godinama. Poslednji put sam bio kad sam vodio ćerku da gleda neki dečji film." Džoni je za neke dovoljno dobar razlog da izađu u grad...

Vinter je producirao dva albuma Madija Votersa, nagrađena prestižnom "Gremi" nagradom - "Hard Again" i "I'm Ready". Tri njegova albuma nominovana su za "Gremi". Učestvovao je na legendarnom festivalu Vudstok, a pojavio se i na naslovnoj strani časopisa "Guitar World" 1980. godine. U "Blues Foundation Hall of Fame" primljen je 1980.

"Smashing Pumpkins" odali su priznanje Džoniju Vinteru, snimivši instrumentalnu numeru pod nazivom "Tribute to Johnny", u kojoj su nastojali da prikažu Vinterov originalni zvuk.

Džoni je na kraju malo više od jednog sata svirke dobio ovacije. One govore mnogo više od svih pohvala i nagrada.

Tekst: Nada Veljković
Foto: Mirjana Ristić