Zamislite tu baštu – 12-ak stolova, a nad njima krošnje nekoliko dobrih bgd listopadnih stabala. U jednom trenu pred restoranom staje džip i u baštu ulazi debelo telo značajne medijske face. Za njim ulaze namršteni likovi nekoliko telohranitelja dotičnog.
Minut-dva i u restoran ulazi velika faca oblasti međunarodnih voda i sa njim njegovi telohranitelji. Džip su ostavili iza ugla.
Posle nepunih deset minuta u restoran ulazi i velika faca čijim imenom umesto baba roge moderni roditelji plaše decu ukoliko neće da idu na spavanje ili da jedu supicu. Naravno, i sa njim je nekoliko namrštenih telohranitelja.
Za pola sata u baštu ulazi još nekoliko likova, naravno, svi sa telohraniteljima. Slika bašte: nekoliko njih jede ili maše tompusima po vazduhu. U isto vreme gomila njih sedi i pije kiselu vodu stalno se obazirući oko sebe. Veliki broj njih stoji nedaleko od stolova. Pun restoran, a samo par osoba jede dok ostali gledaju – Srbija u malom. Idealna slika za neku razglednicu. Uz tekst: Mnogo pozdrava iz telohraniteljske Srbije. Plus što ovaj svakodnevni dekor uveče upotpuni i po neka poslovna telohraniteljka.
U isto vreme u Novom Beogradu, dva cirkusa održavaju svoje predstave svakoga dana. Deke i bake vode svoje unučice i unučiće da gledaju klovnove, velike životinje, opasne zveri i akrobatske veštine onih koji se prvo popnu visoko pa za inat zakonu gravitacije opstaju na visini i tako vam prosto kradu aplauze.
Obratite pažnju: klovnovi, opasne zverke, velike životinje, akrobatske veštine onih koji se popnu visoko na društvenoj lestvici pa u inat svim zakonima opstaju na visini... Sve je tu – u bašti jednog beogradskog restorana. Samo aplauzi izostaju. Plaćati ulaznicu za cirkus je suvišno. Srbija vam nudi bar ovu mogućnost da uštedite pare.
Dača Kocjan