Vruće kestenje ponovo nas mami iza svakog ćoška. A da je kestenje osim što je ukusno i zdravo, potvrđuje bečki zdravstveni stručnjak profesor Hademar Bankhofer.
Zahvaljujući B-vitaminima i fosforu, kestenje jača nerve, lako je za probavu i sadrži aminokiselinu triptofan, iz koje organizam stvara hormon sreće - serotonin. Kestenje takođe pomaže da se višak kiseline u organizmu lakše razgradi.
Nakon operacija i stresnih situacija kestenje se posebno preporučuje jer daje snagu. Kombinacija kalcijuma i fosfora u kestenu jača kosti i zube.
Poznata je izreka da kestenje goji. Da bi to sprečili Bankhofer savetuje da se kestenje ne jede kao užina već umesto obroka. Prednost kestenja je što ono brzo i dugo zasićuje. U jednom normalnom fišeku kestenja sastojane su vrednosti jednog menija od pet gangova, tvrdi Bankhofer. Pre nego što je otkriven krompir, kestenje je važilo za glavnu životnu namirnicu.
(Compress)
BEČ, 12. novembra 2008.