Odlično ZAZanje u Areni!

Prirodno je bilo da se euforija oko Zaz nastala posle megahita Je Veux ne završi, kada je Srbija u pitanju, prošlogodišnjim koncertom na Petrovaradinu, čekalo se da „padne“ i Beograd.

Fotografije Zaz Arena

Odabir predgrupe je bio pravi jer je publika, doduše ne njihovom krivicom, besna izašla (ona koja je uopšte uspela da uđe) sa Nouvelle Vague nastupa u hali Beko 7. aprila a ove večeri, dok su posetioci još pristizali, sve je krenulo uz „A Forest“ i Depeche Mode klasik „Master And Servant“. Nastup – svedeniji, sa manje kabarea nego u Beku, ovde su ipak bili „opening act“. Na pitanje „Parlez-vous français ?” parter je skoro zazviždao „UIII“ a validnost tog odgovora dobila je potvrdu nešto kasnije, uz glavnu zvezdu.

Jednosatni Nouvelle Vague program ukrasile su, između ostalih, Blue Monday New Ordera, Too Drunk To Fuck (Dead Kennedys), This Is Not a Love Song (Public Image Limited), Blister In the Sun (Violet Femmes) pa opet Depeche (Just Can't Get Enough) i tako sve do završne „Love Will Tear Us Apart“ Joe Divisiona.

Pola sata pauze, da se sve sredi i pripremi za“glavno jelo“ i, tačno u 22.30, kako je i najavljeno, prvo se iz mraka čuo prepoznatljiv glas, a onda je, uz njen vrisak, Beeograd konačno video Zaz! „Les Passants“ su bili uvod u stominutnu priču satkanu od pesama sa debi albuma ali i novih koje su u pripremi a Beograd ih je premijerno čuo.

Zaz – onakva na kakvu smo uveliko navikli: vrcava, šarmantna, čini se večita devojčica koja u pratnji petočlanog benda vrlo verno prenosi magiju Francuske i nekih prošlih vremena ali u modernom pakovanju. Neuhvatljiva u „veselicama“, setna sa posebnom bojom promuklog vokala kad se smiri uz baladu, fantastično je dirigovala emocijama od početka do kraja a Je Veux, iako i dalje jedina opštepoznata pesma, nije se toliko izdvojila jer je dobar deo publike, znali/ ne znali francuski, došao sa solidno spremljenim gradivom.

Spremila se, specijalno za Srbiju, i Zaz, jako dobro zna koliko je popularna ovde pa su bile očekivane epizode, kako u šali rekoše Pink Martini veče pre, na „masakriranom srpskom“ – „Da bismo voleli druge moramo prvo voleti sebe“, poručila je, između ostalog a odmah posle Je Veux čulo se još nešto poznato – obrada Pointer Sisters hita I'm So Excited.

Priču o starom Parizu u zoru, mirisu hleba i kamenju pod nogama ipak nije mogla da ispriča sama, na srpskom pa je jedna Katarina iz publike odlično poslužila kao prevodilac. Nešto kasnije možda nije bilo baš najzahvalnije prevesti kad je Zaz poželela da se muškarci deru „iz prostate“ a žene „iz jajnika“ ali, kad se popneš nenadano na binu i dobiješ zadatak – nema druge. Snažan urlik se tada prolomio Arenom, tako je sada na svim njenim koncertima a najjači krik će se čuti na njenom novom albumu. Kako smo vrisnuli, lako može da bude srpski.

Potrajao je zvaničan deo sat i po a bis sa rokerskim završetkom još petnaestak minuta - sasvim dovoljno da tinejdžerke, sredovečne prijateljice koje su žrtvovale čak i Sulejmana, majke sa decom i ostala populacija ode zadovoljna iz Arene. Ostaje nada da će, pri sledećem dolasku Zaz, vremenska prognoza biti dugoročno povoljna pa da uživamo pod vedrim nebom, kako je trebalo da bude i sada.

arenanouvelle vaguezaz