Išinger je u ime Evropske unije bio član Trojke koja je učestvovala u pregovorima o Kosovu 2007. godine kada je Koštunica bio predsednik Vlade Srbije. Nemački diplomata je za prošli broj beogradskog nedeljnika "Vreme" kazao da je osnovni problem u razgovorima o Kosovu bio stav Koštunice koji je na sve predloge odgovarao negativno.
"On (Koštunica) nije imao ništa korisno da predloži osim da kaže "Ne" na sve iznete predloge", rekao je Išinger.
Koštunica je za novi broj "Vremena" objavljen danas, kazao da je istina, međutim, da je Išinger u pregovore ušao "sa jedinom idejom i ciljem: da Kosovo na kraju postane nezavisno uz dobrovoljnu saglasnost srpskih vlasti".
"I nema nikakve sumnje, to se lako može proveriti i posvedočiti, da Išinger tokom pregovora nije izneo nijedan predlog koji bi podrazumevao poštovanje i očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije. S druge strane, predstavnici Srbije su polazeći od uporednih iskustava predlagali rešenja koja su bila legalna, kompromisna, funkcionalna i održiva", naveo je predsednik DSS.
Prema njegovim rečima, srpska strana je na kraju iznela konkretan model najšire autonomije i statusa najpovlašćenije nacionalne manjine za kosovske Albance, pri čemu se autonomni status Kosova oslanjao na rešenje statusa Hong Konga u Kini.
Koštunica je dodao da je Išinger sve predloge srpske strane ignorisao i iznova predlagao modele nezavisnosti Kosova, pa i nije mogao da dobiji drugačiji sem negativni stav Srbije.
"Narodna skupština me nije ovlastila da pregovaram o komadanju Srbije i davanju saglasnosti na nezavisnost Kosova, već je moj mandat bio isključivo da pregovoram o kompromisnom rešenju unutar formalnog očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije", rekao je Koštunica.
Bivši premijer je odbacio i tvrdnje Išingera da je "blokirao progres koji je mogao biti u interesu srpske nacije".
"Progres srpske nacije o kome govori Išinger u suštini jeste neka vrsta pristajanja na nezavisnost Kosova. Išinger smatra da sam ja tu vrstu progresa blokirao jer nisam pristao da dam saglasnost na bilo koji model nezavisnosti Kosova. Suština oko koje se ni tada ni danas ne možemo složiti, jeste najnačelnije pitanje kome pripada pravo da odlučuje šta je u interesu Srbije", naveo je Koštunica.
Prema njegovim rečima, Išinger može da govori šta je u interesu Nemačke ili EU, ali pravo da govori o interesima Srbije pripada njenom narodu i njenim predstavnicima.
Išinger se u intervjuu upitao da li je Koštunica možda mislio da Srbija "treba da bude aneks Rusije".
"Za mene je jednostavno i uvek bilo neprihvatljivo da Srbija, kao stara država i srpski narod kao stari državotvorni narod, budu nečiji aneks, bilo da je reč o Nemačkoj, Evropskoj uniji, ili, kako se Išinger izrazio, da bude aneks Rusije. Zalagao sam se i zalagaću se uvek da Srbija bude samostalna i slobodna država, čemu su tolike
generacije Srba težile i po čemu je istorija Srbije posebno prepoznatljiva", naveo je Koštunica.
BEOGRAD, 7. juna 2012. (Beta)