Pune tri godine ga uznemiravala i pokušavala da mu kontroliše život, ali i tražila seks od njega kako ne bi ostao bez „zelene karte“.
Stamenković je nekada radio u „Vašingtonskom sportskom klubu“, gde je bio lični trener brojnih klijenata, između ostalog i Kembelove. Kada je saznala da ima diplomu poslovnog menadžmenta u hotelijerstvu, da govori nekoliko jezika i ima radnu vizu, Dženi se odlučila da mu ponudi poziciju potpredsednika za međunarodni i korporativni razvoj u svojoj firmi, ali i da firma sponziriše njegov zahtev za azil, odnosno „zelenu kartu“. Počeo je sa radom u martu 2002. Međutim, po njegovom svedočenju, Dženi je vrlo brzo počela sa provokacijama.
"U više navrata mi je govorila o svojim seksualnim iskustvima, o sjajnom seksu uz marihuanu, kako moj buldog ima 'velika muda', pokazivala koliki je polni organ njenog bivšeg ljubavnika... Plivala je gola u bazenu jednom prilikom, a potom je počela da mi nudi oralni seks, da me zove u svoju 'sobu za grubi seks'. Kada bi zaposleni išli u klubove i restorane, pokušavala je da glumi da smo par, a potom je jednom izbacila moju pratilju nazivajući je kurvom. Proveravala mi je mobilni i poručila mi da mi ne padne na pamet da se viđam s drugim ženama", svedočio je Stamenković.
On je priložio i dva imejla svoje šefice, od kojih je jedan bio upućen Heder Hambi, sa kojom se Stamenković upoznao u Irskoj na putovanju tokom 2004, i u kojem je zahtevala da joj kaže da li se zabavljaju, pošto je „Saša slatkiš, njen više dečko nego igračka“, a u imejlu Stamenkoviću od 24. septembra 2004. navela je:
"Poslednji put ste na bazenu igrali sa mnogo devojaka! Mislim da me ne poštujete i ono što sam za vas uradila! Moraćete da odrastete i opametite se - tada ćete znati da ne treba da se igrate sa svojom devojkom zvanom zelena karta!", napisala je Dženi.
On je 12. maja 2005. odlučio da podnese tužbu zbog uznemiravanja, a u firmi je automatski dobio otkaz čim je 24. avgusta iste godine tužba uručena Kembelovoj. Na suđenju je i psihijatar Vilijam Lovson svedočio da mu se Stamenković obratio 8. avgusta 2005. i da ga je posetio 12 puta do juna 2008. Utvrdio je da je Stamenković patio od depresije i postraumatskog poremećaja, plašeći se da Kembelova može da osigura da se više nikada ne zaposli i da bude deportovan tako što će mu ukinuti „zelenu kartu“ i da se zbog toga trudio da zadrži posao.
Na svu sreću, Stamenković je priložio konkretne dokaze za svoje tvrdnje jer su sa druge strane ostali zaposleni svedočili da nikada nisu čuli da ga je šefica seksualno uznemiravala, dok su radnu atmosferu u firmi opisali kao pozitivnu, opuštenu i vrlo prijatnu.
Njegovu priču potpuno neočekivano potvrdio je Den Krejn, bivši poslovni, ali i emotivni partner Kembelove, koji je posvedočio da je još u oktobru 2002. došao u sukob sa njom zbog njenog suviše intimnog odnosa prema Stamenkoviću.
Izvor: Alo