Za Jeremića je glasalo 99 delegata, a za drugog kandidata, ambasadora Litvanije pri UN Daliusa Čekuolisa 85 delegata.
Ukupno je glasalo 190 delegata, od kojih je jedan bio uzdržan, dok je nevažećih bilo pet glasova.
Jeremić koji će 18. septembra preuzeti tu funkciju, predvodiće u narednih godinu dana Generalnu skupštinu UN u ime Istočnoevropske grupe koju čine 23 zemlje, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike i današnje susede Srbije.
Predsedavajući Generalne skupštine UN bira se na period od godinu dana u skladu sa nepisanim pravilom rotacije po regionalnom principu.
Iako to nije formalno definisano kao uslov, praksa je i da se za predsedavajućeg nikada ne bira predstavnik neke od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina).
Predsedavajući u radu odgovara Generalnoj skupštini UN. Njegova ovlašćenja su da otvara i zatvara plenarna zasedanja, usmerava diskusiju, vodi računa o poštovanju procedure i saopštava odluke.
On takođe ima pravo da ograniči vreme diksusije, zatvara liste govornika ili da odloži debatu, a uloga mu je i da olakšava rad Generalne skupštine kroz bilatrelane konsultacije sa delegacijama kako bi se prevazišle razlike u mišljenjima, da predlaže rešenja i da radi na postizanju konsenzusa oko nekog predloga.
Predsedavajući ne glasa o odlukama Generalne skupštine, ali određuje predstavnika iz delegacije svoje zemlje koji će to učiniti u njegovo ime.
Jeremić je treći predsedavajući Generalne skupstine UN sa prostora bivše Jugoslavije, posle jugoslovenskog diplomate i funkcionera Lazara Mojsova (1977) i makedonskog diplomate Srđana Kerima (2007).
U Grupi istočnoevropskih zemalja su pored Srbije i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Slovenija.
U toj grupi su i Albanija, Bugarska, Mađarska, Moldavija i Rumunija, kao i Češka, Poljska i Slovačka.
Članice Istočnoevropske grupe zemalja takođe su Rusija, Estonija, Letonija i Litvanija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija i Ukrajina.
Istočnoevropska grupa sa 23 zemlje najmalobrojnija je od svih. Najviše članica imaju Afrička grupa - 54 i Azijsko-pacifička grupa 53 zemlje.
UJEDINJENE NACIJE, 8. juna 2012. (Beta)