Bilo je pokušaja da se veliki metal festivali organizuju na nekim drugim mestima, sa nekim drugim izvođačima, na drugačiji način... Neki su bili otkazivani, drugi opet nisu izazvali dovoljno interesovanja. Po svemu sudeći, SKC je još uvek najbolje mesto za okupljanje beogradskih metalaca, i na ovom nivou, sve može dobro da funkcioniše...
Ova gore konstatacija ne govori, naravno, da u Srbiji nema dovoljno publike za tako nešto, ali ispostavilo se da je još mnogo truda i para potrebno da se u našoj zemlji organizuje ozbiljan festival ovog muzičkog žanra.
U međuvremenu, za pohvalu su pokušaji mladih i ambicioznih ljudi da u Beograd dovedu što više muzičara koji zaslužuju pažnju. Videti sve ove bendove na jednom mestu, za mnoge je zaista divno iskustvo. To je moglo da se oseti na samom ulazu SKC-a i pred početak festivala, ali i kako je veče odmicalo.
Duga kosa, koža, nitne, „rokerke“ i neverovatan „izbor“ zanimljivih natpisa na majicama! Kao i uvek, poneki potšišani, bivši metalac komentarisao je kako je zaista sjajno što tu ima toliko mladog sveta. „Imao sam utisak da tek poneko ko je od roditelja čuo za neke bendove, sluša metal, ali ovde ima klinaca koji su skroz u tom fazonu, više nego mi nekad...“ konstatovao je jedan od njih.
Ovog puta, kombinacija bendova bila je u death/trash/black fazonu, pa je bilo i više „ekstrema“, ali kada je energija na bini u pitanju, ova kombinacija bila je prilično uspešna!
Osetite puno dobre energije i zadovoljstva kada bacite pogled ka sali i vidite stotine ruku u vazduhu, dok sa bine pršte gitare.
Najizdržljiviji su došli na sam početak i iz prvih redova su uživali u svim nastupima. Neki drugi su uz pivo i ćaskanje čekali ona veća imena zbog kojih su kupili kartu, pa se gužva lagano povećavala kako je veče odmicalo... Švedski blek metalci „Marduk“ i američki „Morbid Angel“ bili su zvezde ove večeri, iako je trebalo da sačekate da prođe ponoć da biste ove poslednje videli na bini...
U najkraćem, opis ovog Metal festivala bi mogao da bude: nekoliko sati najčvršćeg metala, neverovatne energije i sjajnog vibe-a između muzičara i publike. Onima koji su prisustvovali, i to je sasvim dovoljno...
Tekst: Ljiljana Zdravković
Foto: Marko Risović