Ostoja Vukašinović je jedan od retkih nosača u Beogradu koji se specijalizovao za nošenje ovog teškog instrumenta, a kroz praksu dužu od pola veka usavršio je veštinu do najsitnijih detalja.
- Počeo sam da radim 1959. kad se ovim poslom bavilo mnogo više ljudi. Konkurencija je vremenom opadala. Ne može svako ni da nosi klavir. Oni koncertni mogu da teže i do 600 kilograma, ali nije toliko presudna snaga, koliko kondicija i veština - objašnjava Ostoja pokazujuću vojničku gurtnu koju je pre 15 godina dobio od pilota, a pomoću koje nosi klavire i sa najviših spratova.
Tehnika deluje jednostavno: gurtna se stavi oko vrata, pa ispod klavira, a onda oko vrata kolege, pa se klavir dodatno pridržava rukama.
- Sa mnom su pokušali da nose mnogi jaki ljudi, čak i sportisti - rvači, bokseri, pa i dizači tegova, ali klavir nisu uspeli da ponesu - priča Ostoja.
Ostoji posla ne manjka, zahvaljujući oglasima koje llepi po gradu, ali i preporukama mušterija. Među klijentima je imao brojne glumce, pevače, političare. Po porudžbine je išao u Jagodinu, Čačak, Suboticu, jedan klavir je prevezao iz Beograda čak do Cetinja.
- To je moj posao i moj život, radiću dok god imam snage. Nije da se obogatiš, ali se isplati. Fiksnu cenu nemam, plaća kako ko može - priča Ostoja.
Izvor: Dragana Pandurević za "Blic"