Srbija, prvi put posle 20 godina, beleži rast društvenog bruto proizvoda od 40 odsto, promenjena je privredna struktura, i povećan udeo privatnog sektora, što je značajan događaj, rekao je novinarima šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju i Crnu Goru, Piter Dojl.To su znaci velikog napretka, ali Srbija se i dalje suočava sa visokom inflacijom između 13 i 19 odsto, platno-bilansnim deficitom, i visokim stepenom nezaposlenosti, od 20 odsto. Da bi ostvarila veći priliv stranih investicija, ojačala privatni sektor i povećala zaposlenost otvaranjem novih radnih mesta, neophodno je da smanji inflaciju, javnu potrošnju i restruktuira javna preduzeća, naglasio je Dojl.
Uspešne su bile restriktivne mere monetarne politike NBS na planu obaranja inflacije što će podstaći investicije. Potrebna je i dalje čvrsta monetarna i fiskalna politika, posebno dok se ne uspori rast kredita i poboljša profitabilnost preduzeća. Srbija je na dobrom reformskom putu, što potvrđuju ostvareni rezultati u proteklih pet godina i posebno u ovoj godini, naglasio je Dojl. Mnogo je učinjenio u rekonstrukciji realnog i bankarskog sektora i na planu finansijske stabilnosti. Ključ rešavanja preostalih problema jeste dalje restrukturiranje privrede, posebno javnih preduzeća. Firme u državnom i mešovitom vlasništvu koje stvaraju velike gubitke i zapošljavaju oko 40 odsto ukupno zaposlenog stanovništva, što pre treba restrukturirati. Dojl je obrazložio da je Misija Međunarodnog monetarnog fonda ocenila da sektor energetike valja liberalizovati, što bi kroz sistem carina i konkurencije na tržištu pozitivno uticalo na pad cena naftnih derivata i donelo solidne prihode državi.
Zamoljen da prokomentariše stanje konkurentnosti na srpskom tržištu, Dojl je izrazio zabrinutost zbog postojanja monopola pojedinih preduzeća, rekavši da će u tom pogledu zabrinutost preneti i predstavnicima srpske vlade. Komentarišući najavu velikih javnih investicija u Srbiji, šef Misije MMF je rekao da vlada treba da ih realizuje, ali − postepeno, u narednih nekoliko godina i uz istovremeno smanjenje javnih rashoda, kako ne bi bio povećan deficit tekućeg platnog bilansa i uzrokovan posredni rast inflacije. Na pitanje da li je tokom razgovora u Beogradu bilo reči o novom aranžmanu sa MMF−om, Dojl je odgovorio odrečno, ali je u ime MMF−a izrazio spremnost za novi finansijski aranžman ukoliko Vlada Srbije oceni da je to potrebno. (“Pregled”)