"Neizložba" otvara Muzej savremene umetnosti

U julu 2012. godine navršava se pet godina od kada je zgrada Muzeja savremene umetnosti zatvorena za javnost zbog radova na rekonstrukciji, adaptaciji i dogradnji koji sve do danas nisu okončani. Pređvideni rok od godinu dana odavno je probijen, završena je samo prva faza (krov, podrumske prostorije, energetski blok), a naznaka kada ce biti obzbedena sredstva za nastavak radova u drugoj fazi (fasada, enterijer) i objekat priveden nameni vec duže vremena nema.

Zgrada MSU - jedan od najreprezentativnijih namenski gradenih muzejskih objekata u Srbiji, koji je 1987. proglašen i za kulturno dobro - nalazi se u nefunkcionalnom stanju napuštenog gradilišta i izložena je propadanju, saopšteno je iz MSU.

Zaustavljanje obnove zdanja na Ušcu doveo je prestanka funkcionisanja Muzeja kao mestom specifikovanog doma umetnosti i njegovog nestanka sa kulturne mape Beograda i Srbije, a pitanje "Šta se dogodilo sa Muzejem savremene umetnosti?", koje se u javnosti periodično postavlja, ostaje da lebdi u vazduhu bez konkretnog odgovora.

Projekat "Šta se dogodilo sa Muzejem savremene umetnosti?" deklariše se kao neizložba zato što se u nemuzeju ili defunkcionalizovanoj zgradi u kojoj ne postoje elementarni muzeološki i tehnicki uslovi za izlaganje umetnickih dela i ne mogu praviti izložbe.

Neizložba nema formu, strukturu i arhitekturu, ona sledi zatečeno stanje zgrade i predstavlja konglomerat, po izložbenom prostoru nasumično rasejanih, izjava i znakova koji na različite načine reflektuju situaciju u kojoj se institucija nalazi. Neizložba je primereni model konceptualizacije in situ ove situacije i zamišljena je kao indukovani incident buđenja zgrade Muzeja iz hibernacije čiji je primarni cilj da pobudi pažnju i zatraži podršku umetničke, kulturne i najšire javnosti za njeno prevazilaženje.

Iako se može shvatiti kao vid protesta, alarm i apel, neizložba je prevashodno otvoreni diskusioni forum koji otvara niz pitanja koja se bave odnosom države i društva prema Muzeju u aktuelnom političkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom kontekstu. Projekat "Šta se dogodilo sa Muzejem savremene umetnosti?" čine tri segmenta. U okviru prvog se u arhivskoj formi reprezentuju informacije, dokumenti i artefakti vezani za proces rada na obnovi zgrade od njegovog početka 2002. godine do danas, uključujući hronologiju, pres-kliping, foto-dokumentaciju izvođenja građevinskih radova, projektnu dokumentaciju, građevinske elemente, komparativnu analizu stanja istorodnih muzeja u regionu...

Drugi segment čine intervencije umetnika i dizajnera koje, polazeći od zatečenog stanja Muzeja kao "ruine" ili "kuće duhova" otuđene od društva, razmatraju različite aspekte prekida funkcije Muzeja kao mašine za produkciju umetnosti i znanja o umetnosti.

Treći segment neizložbe je samopokazni: enterijer muzeja - naseljen tragovima propadanja zgrade, dovršenih i prekinutih gradevinskih radova, ostacima izložbene arhitekture i mobilijara - posetiocu se nameće kao svedočanstvo zamiranja Muzeja.

Izvor: danubeogradu

muzej savremene umetnosti