Noge gole, dekolte na izvol’te, ramena sevaju, pa još to usko, pripijeno – pretpostavljamo da je san većine muškaraca da se žene ovako oblače, ali to je pre svega neukusno. Seksepil najčešće dolazi iznutra, daje nagoveštaj, golica maštu...
Prosto se čovek zapita gde su krenule tako odevene? U šoping, na kafu, u šetnju? Teško da su krenule u školu, na fakultet, ili na posao s obzirom na kodeks oblačenja, iliti minimalnu pristojnost.
"Predubok dekolte odvlači pažnju, i neprofesionalan je u poslovnom okruženju", kaže Ginger Burr, autor knjige "Modne tajne kojima vas majka nikad nije naučila", a profesor psihologije na Lawrence univerzitetu u Viskonsinu, Peter Glick, dodaje da "žene na visokim položajima koje se oblače sa preteranim akcentom na seksi-izgled deluju manje kompetentno, nezavisno od njihove stvarne sposobnosti". "Ove žene se i češće zaobilaze prilikom unapređivanja, u odnosu na njihove skromno obučene koleginice", kaže Glick.
Koje su još greške prilikom odevanja poslovnih žena? Jedna od čestih je prekratka suknja. Leti je primamljivo obući se lagano, ali, odeću za plažu ostavite, pa, upravo za plažu. Japanke ili haljinice na bretele (sa cvetnim dezenima pride) nepogrešivo govore da još uvek ne plivate u profesionalnim vodama kako bi trebalo, a to se može zaključiti o vama i ako dođete na posao sa previše nakita i ukrasa.
Sve te “starlete” ili poznate ličnosti bez zanimanja i profesije, pune naslovne strane popularnih medija u Srbiji. Da li iko zna čime se bave, koje vrednosti poseduju i čime su zaslužile toliku pažnju? Kako jedna prosečna tinejdžerka u Srbiji da se otrgne od popularnog načina (ne)odevanja i pronađe svoj stil? Gde god da se okrene sve same plastične Stanije, praznoglave Ave i Playboy Soraje.
Jedan od primera odrastanja u Srbiji prikazuje i film “KLIP”.
Bogata ponuda svih tih prodavnica u tržnim centrima može da prevari. Hiljade nekvalitetnih krpica niskih cena koje ne traju ni jednu sezonu deluju jeftino kad se obuku.
Devojke treba da shvate da sve što je moderno i popularno ne znači lepo i kvalitetno.
U Srbiji je zvanično evidentirano 760.000 nezaposlenih, a u ovoj godini će biti izazov da se očuvaju radna mesta zaposlenih, početkom ove godine objavila je Nacionalna služba za zapošljavanje. Kako mediji pišu, stopa zaposlenosti će i dalje rasti… Ko je kriv?
Ako izuzmemo domaće i strane krize, siromašnu zemlju i niske plate, krivce ćemo naći i u pojedincima. Najlakše je optužiti “društvo”. Čini se da je lenjost takođe prisutna - mladi dugo studiraju da bi posle još duže tražili posao. Demotivisani su i pre nego što krenu da traže posao ili studiraju. Očekuju da će odmah početi da zarađuju veliku sumu novca. Ne trude se dovoljno.
Ulaganje u izgled povlači dosta novca i vremena, što automatski znači manje novca i vremena za knjige, učenje, posao, ulaganje u sebe na drugačiji način. Odakle vremena za ispijanje pića u kafićima, duge obilaske prodavnica?
Ukoliko ni porodica ni škola ne daju deci dovoljno pozitivnih primera, onda nije ni čudo što imamo takvu situaciju na ulicama…
Što opet vraća na ono pitanje – Kuda idu devojke u japankama, kratkim i uskim haljinicama u podne radnim danima?