"Privatizacija je opasna po život i to bukvalno"... Tako bi, sažeto, mogao da glasi zaključak upravo objavljenog istraživanja koje u masovnoj privatizaciji vidi glavni razlog za nagli porast stope smrtnosti u istočnoevropskim zemljama posle raspada Sovjetskog Saveza.
Ta činjenica bi, smatraju autori istraživanja, čije detalje prenosi BBC, mogla da objasni razlike u mortalitetu koje su uočene od zemlje do zemlje. Rezultati istraživanja, koje je sproveo tim britanskih naučnika, objavljeni su u medicinskom časopisu "Lanset".
Brzi prelaz iz komunizma u kapitalizam širom istočne Evrope doveo je tokom devedesetih godina do ogromnih socijalnih poremećaja, a rezultat je bilo masovno povećanje stope smrtnosti među radno sposobnim muškarcima. Mnoga ranije sprovedena istraživanja bila su usmerena na procenu neposrednih uzorka povećanja mortaliteta, kao što su alkoholizam i nezaposlenost. Raspravljano je i o uticaju privatizacije zdravstvenog sistema.
Ovo istraživanje, međutim, problemu prilazi na drugi način. Njime se procenjuje uticaj koji na zdravlje stanovništva imaju ekonomska politika te brzina i razmere privatizacije.
U zemljama kao što su Rusija, Kazahstan i Letonija primenjen je, kako se navodi, "kratak, nagli, i šok terapiji ravan, proces privatizacije". To je, navode autori studije, početkom devedesetih godina uticalo na dramatičan skok stope smrtnosti među muškim delom stanovništva tih zemalja - stopa mortaliteta među muškarcima povećana je za četrdeset odsto!
Sa druge strane, u zemljama koje su reforme sprovodile sporijim tempom i postepeno uvodile uslove slobodne tržišne privrede uočen je manji broj smrtnih slučajeva. U države koje su se na najbolji način izborile sa dramatičnim promenama sistema, u ovom kontekstu, ubrajaju se Albanija, Poljska i Slovenija.
Istraživanje se istovremeno bavi i važnošću socijalne povezanosti pa je zaključeno da u zemljama u kojima je veliki broj ljudi pripadao nekoj od grupa koje pružaju socijalnu podršku, kao što su crkvene zajednice ili radnički sindikati, takođe registrovana niža stopa smrtnosti.
Londonski list "Fajnenšel tajms" takođe je objavio pojedinosti ovog istraživanja i, pored ostalog, izneo procenu da je ubrzana privatizacija u nekadašnjem sovjetskom bloku, tokom prve polovine devedesetih godina, odgovorna za prevremenu smrt skoro milion ljudi koja je, navodi list ocenu naučnika, mogla biti sprečena.
"Žrtve masovne privatizacije su, naime, životom platile danak nezaposlenosti i krupnim društvenim poremećajima" - naglašava list.
U tom kontekstu, kako ukazuje list, autori istraživanja su posebno oštri prema baštini Džefrija Saksa, američkog ekonomiste koji je u vreme kojim se istraživanje bavi, bio čuven po zalaganju za primenu "tranzicione šok terapije".
"Fajnenšel tajms" prenosi i da se u studiji prst upire u trovanje alkoholom kao najvažnijem neposrednom uzroku naglog rasta mortaliteta ali i da se u bitne faktore ubrajaju i loš način ishrane i sve izraženiji jaz između zapadnog i komunističkog sistema zdravstvene zaštite.
Istovremeno, otpuštanje s posla, posebno kada je reč o neobrazovanijem delu radne snage i osobama bez bilo kakvog oblika društvene podrške, predstavljaju jedan od glavnih posrednih razloga za nagli skok smrtnosti u pomenutim državama - prenosi "Fajnenšel tajms" neke od rezultata istraživanja koje su sproveli britanski naučnici.
(FoNet)
LONDON, 15. januar 2009.