Ali kako god trenutni (ne još zadugo) ministar spoljnih poslova bio ogorčen zbog, kako kaže - harange, nije u pitanju njegovo nameštenje (iako nije jasnio ni to čime ga je zaslužio) nego novci koje Srbija treba da izdvoji za tu funkciju predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN.
Iz Jeremićevog kabineta poručuju da troškovi predsedavanja u UN još nisu definisani. Ni njegova plata nije definisana...
Ako ste mislili da tu veliku čast i priznanje odato Srbiji plaćaju Ujedinjene nacije, e pa, prevarili ste se. To plaća Srbija. Ti, ja...mi, narod brale. Iscedilu su sve, isdeciće i to iz nas. A mi ćemo biti zahvalni na milosti koju nam pružaju.
Tričavih sedam miliona dolara za godinu dana prestiža, ugleda i "prilike koja se pruža jednom u 100 godina", kako je objasnio Jeremić. Prilike kome? Pitam ja.
I to je ladno odobrio Mirko Cvetković.... U miru i tišini, kao i sve ostalo. I kako sad da ne budemo ponosni na Jeremića što nas predstavlja u UN. I što on toliko vredi. I šta tu sad ima nova vlada da koriguje. Jer Jeremić sigurno vredi kad su se Rusi, u inat bivšim sovjetskim republikama i Daliusu Čekuolisu, založili da predsedavajući ne bude iz Litvanije ...nego iz Srbije. To je cena inata i moći. Ali tu cenu neće platiti moćna Rusija, nego sirota Srbijaca.
“Siguran sam da funkciju na koju je izabran Jeremić može da obavlja i sa mesečno manjom platom od one koju je on sebi odredio i da može da se živi u stanu znatno skromnijem od planiranog, koji košta 15.000 dolara mesečno”, rekao je Đilas.
A sećate se kad je Zorica Tomić odlazila za ambasadorku pri Unesko, pa je za nju morao da se obezbedi mnoooogo skup i veeeeliki stan, pa se javnost digla...I onda je Jeremić upotrebio reč koja nije haringa nego haranga, napao novinare i stao u odbranu ambasadorke Tomić. Još je rekao da je ona najkvalitetnija ambasdorka i da se to pitanje para u njenom slučaju ne sme postavljati.
Niko nije smeo ni da se pita - kako je to Jeremić izmerio kvalitet ambasadorke koja je tek stupila na dužnost i još ništa nije ni stigla, ako je i htela da uradi za ugled Srbije. E, pa ja se sećam. Dugo pamtim. Ali opet ne mogu da se setim čime je Zorica Tomić do tada i od tada zadužila Srbiju. Baš kao što ne mogu da se setim nijednog diplomatskog uspeha Vuka Jeremića. Ali mora da ih je bilo, iako Srbije nije bolje nego gore.
Kako smo prošli na Međunarodnom sudu pravde? Šta je postignuto sa Kosmetom? Da li smo ušli u Evropsku uniju?
Možda smo dugo spavali i nismo ništa lepo sanjali, ali meni se čini da smo ostali negde daleko u prošlosti.
P.S.
E, setila sam se, Vuk Jeremić je postao predsednik Teniskog saveza u vreme kad je Đoković postao prvi rekaet sveta. Znači vredi para, ne treba štedeti...