- Živim sa mamom, bakom i bratom, brat radi ali zarađuje 20 dolara mesečno, a to nije dovoljno za hranu. Sa kerušom sam se sprijateljio od prvog dana, voli me i nikada nije bila agresivna prema meni. Kad hoću da jedem, dovoljno je da legnem pored nje i uhvatim je za zadnje noge – priča mali Čotu koji ne ide u školu i druži se sa psima.
- Čujem šta po selu pričaju ali meni to ne smeta. Pijem njeno mleko tri puta dnevno i ja sam srećan. Ona me voli a i ja nju veoma, keruša je moj najbolji prijatelj – zaključuje Čotu čiju majku je ovaj prizor prvobitno zbunio, ali posle se pomirila sa situacijom zbog siromaštva u kome se nalazi njegova porodica.