Profesor Džefri Bauers i dr Kristofer Plejdel Pirs sa Univerziteta za eksperimentalnu psihologiju u Bristolu tvrde da psovanje izaziva i pojačava stres.
Sajt Magazin, kako javljaju agencije, piše da je tokom eksperimenta od volontera zahtevano da naglas pročitaju reči s tri spiska, pri čemu su na prvom bile psovke, na drugom eufemizmi za iste psovke, a na trećem neutralne reči koje nemaju veze sa psovkama.
Profesor Bauers objašnjava da tabu reči dovode do emocionalne reakcije, a zvuk tabu reči direktno je povezan s automatskom reakcijom u centru za emocije u mozgu.
Istraživačima je zanimljivo to što izgovaranje psovki izaziva stres na dubokom kognitivnom nivou, jer otvara nova pitanja o uticaju govora.
Da li je psovanje korisno za psihu?
S druge strane, psovanje posle pada ili udara u nešto naučnici smatraju efikasnim za ublažavanje bola. Istraživači s britanskog Univerziteta Keele uočili su to neobično delovanje psovanja i to posebno kod ljudi koji obično nemaju naviku da psuju.
Doktor Ričard Stivens i drugi naučnici su sproveli eksperiment sa studentima, koji su trebali da zarone ruke u kante pune hladne vode i psuju.
Potom je eksperiment ponovljen, a studenti su izgovarali obične reči. Rezultati su pokazali da su studenti mogli duže da drže ruke u hladnoj vodi dok su psovali nego dok su izgovarali “obične” reči.
Naučnici smatraju da su time dokazali da psovanje povećava toleranciju na bol. Zanimljivo je da je kod volontera koji nemaju naviku psovanja psovanje četiri puta bolje delovalo na ublažavanje bola nego kod drugih.
Ovo delovanje stručnjaci objašnjavaju time što je je psovanje oblik agresije, posebno ako nije deo svakodnevnog rečnika pa se uključuju instinkti primereni za opasnu situaciju zbog čega se povećava i tolerancija na bol.