Različiti narodi, različiti običaji slavljenja razvoda... U Nemačkoj to izgleda ovako: biskup Margot Kesman je 2000. godine zatražio da sve crkve uvedu religijsku ceremoniju za one koji prolaze kroz razvod braka. On je predložio da se uvede "misa žaljenja", gde bi se prijatelji i porodice bračnog para okupili i saslušali razloge zbog kojih oni žele da se razvedu.
Iako većni nije baš svejedno kada se razvode, ceremonije svojevrsne "proslave" raskidanja bračne veze posljednjih godina postale su veoma popularne, pa tako mnogi okupljaju svoju porodicu i prijatelje na žurkama, a neki čak i simbolično bacaju prstenje u reku.
Japanci, takođe, imaju svoj metod proslavljanja razvoda. "Tamo daleko" ceremonija razvoda košta oko 690 dolara. U tu cenu je uključena večera za zvanice i razbijanje burmi čekićem.
Kinezi, preciznije jedna od etničkih manjina - narod Jing, imaju običaj da potpisuju sertifikat o razvodu. Taj čin se ne sme vršiti u kući u kojoj je par živeo, a olovka kojom se potpišu na sertifikat mora da se baci, jer ovaj narod veruje da to donosi nesreću.