Nekad vicevi kažu više od bilo koje poltičke analize. Podsetiću vas na jedan stari koji govori o komšijama i njihovim stalnim čarkama po svetu.
Može da važi za sve komšije po svetu – Engleze i Irce, Francuze i Nemce, Norvežane i Šveđane, Turke i Grke, Ruse i Poljake, Srbe i Hrvate... ali u ovoj priči junaci su Izraelac i dva Palestinca.
Sede dva Palestinca u avionu, jedan pored prozora, drugi do njega, a pored njih Izraelac na kraju. Skinuo Izraelac cipele, ispružo se, raskomotio se.
Kaže Palestinac Izraelcu: ”Molim te, pomeri se da odem po jedno pivo tamo do stjuardese”, a Izraelac, dobar čovek, kaže mu: ”Ma, nije problem, sad ću ja da odem po pivo za obojicu!”
Kad ovaj ode, Arapin mu pljune u cipelu.
Vrati se Izraelac sa pivom, a drugi Palestinac mu kaže: ”Ufff to pivo super izgleda, bi li i meni jedno doneo?” Što da ne, odma’ ću!”
I čim je ovaj otišao, i ovaj Arapin mu pljune, ali u drugu cipelu.
Sleće avion, Izraelac obuva cipele, i odmah shvata šta se desilo, pa kaže: ”Ljudi, zašto to mora tako među našim narodima? Koliko dugo ćemo ovako? Zašto se naše nacije ne podnose i stalno se tuku? Čemu ova mržnja? Čemu to prokletstvo?
Čemu pljuvanje u cipele?
Čemu pišanje u pivo?”
Predlažem vam danas kafu sa nekim od komšija. I bez pljuvanja, molim...
Dača Kocjan