Ako želiš da sanjaš moraćeš da zaspiš (spavaš), da bi spavao možeš samo ako si umoran (od stvarnosti), a kad ti stvarnost dosadi (dojadi), ti se prepuštaš snovima...
Nađa Stamenović, mlada umetnica, ali već i te kako prisutana na našoj likovnoj sceni i izložbama i nagradama, predstavila se beogradskoj publici prvom samostalnom izložbom crteža u Galeriji 73, odličnoj, profesionalnoj ali sa dušom, za svaku pohvalu posvećenoj umetnosti, veoma posećenoj što se tiče publike, ali i pomalo nepravedno zapostavljenoj što se tiče medija.
Izložba je otvorena, bez zvaničnog otvaranja, u petak, 6. i možete je videti do 19. februara 2009. godine, što vam iskreno i od srca i preporučujemo.
Enterijer, ovaj sa Nađinih crteža, je onaj iz naših snova, ali i obrnuto. Kada sanjamo, mi kao da smo iznad, kao da lebdimo iznad predmeta-stvarnosti, a horizonti su visoko u svetu mašte i igre iznad svake realnosti. Osećamo veliku lakoću, gotovo bestelesnost, i krećemo se slobodno prateći linije, površine, do najsitnije crtice-tačkice, osećajući svaki detalj i uživajući i u ispričanom-predstavljenom i u onom što sami možemo dodati snu (u snu).
Toliko emocija, toliko saosećanja-empatije, toliko intimnosti... trebalo je biti jak i hrabar, pa i vešt, pa je pretvoriti u nešto što je likovna poetika i retorika, i gotovo filmična narativnost, koja kaže puno, ali istovremeno ostavlja još više prostora za čitanja kroz lična doživljavanja.
A tu je i sama ta lepota doživljaja - doživljenog, tu u crtežu nastalom, na izgled slobodno, gotovo neobavezno, igrajući se različitim materijalima koji ostavljaju trag - liniju, bez opterećenja i predrasuda, spontano i bez pretenzija, da bi eventualno moglo (moralo) biti moderno, pa čak i šta je to što bi moglo biti velika umetnost, a upravo tu leži veličina velikih, u toj iskrenoj skromnosti, u istinskoj ljubavi ka umenosti šta god i koliko god ona značila, vredela i predstavljala.
Stati ispred ovih crteža, i ući u Nađin svet snova i umetosti (umetničkih snova-snoviđenja) privilegija je u kojoj uživaju oni koji je poznaju, a oni koji je poznaju, uživaju u sreći što znajući je kao da su mogli znati unapred i crteže na ovoj izložbi, a mala iznenađenja su samo potvrda da u snovima ponekad sanjamo i neke nove, lepe srećne trenutke, to su ta snoviđenja koje Nađa crta sa lepršavo-maštovitom lakoćom.
Laku noć spavači, laku noć sanjalice, laku vam noć i vidimo se na nekom novom Nađinom crtežu.
P. S. Ma neću ni da se budim do tada, spojiću snove u beskraj.
Još jedan P. S. E baš si me namučila sa naslovom i podnaslovom... ovaj put nek bude po tvome...
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović