SAN FRANCISKO - Istraživači iz Kalifornije dobili su odobrenje vlade da počnu prvo kliničko ispitivanje tretmana na ljudima uz pomoć ljudskih matičnih ćelija. Naučnici će testirati terapiju namenjenu regeneraciji nervnih ćelija ljudi sa povredama kičmene moždine. Probe ipak, prenosi Glas Amerike, imaju ograničen cilj da provere bezbednost tog tretmana. Ali odobrenje koje je dao američki Sekretarijat za hranu i lekove porušilo je jednu značajnu barijeru istraživanjima sa matičnim ćelijama.
Ovo ispitivanje na ljudima predstavljaće mali, ali važan korak u istraživanjima sa matičnim ćelijama, za koji zagovornici kažu da bi mogao da bude značajan uvod u novu eru medicine.
Tretman za kičmenu moždinu razvija korporacija "Geron" iz Kalifornije već skoro deset godina. Tomas Okarma, predsednik i direktor kompanije, podseća da je "ovo prvi pokušaj u svetu da se embrionalne matične ćelije testiraju na ljudima".
Za razliku od ljudskih bazičnih ćelija, uzetih iz krvi ili masnog tkiva, naučnici radije koriste ćelije dobijene iz veštački oplođenih ljudskih embriona koji se smatraju "viškom".
Teoretski, te ćelije mogu da se pretvore u bilo koju vrstu ćelija u telu i koriste za regeneraciju ćelija oštećenih bolešću ili povredama. Okarma podseća da je njegova korporacija već uspešno tretirala pacove sa povredom kičmene moždine.
"Dali smo životinjama anesteziju, otvorili smo kičmenu moždinu i izazvali veoma precizne povrede slične onima dobijenim u saobraćajnim nesrećama. Oko dve nedelje kasnije, ubrizgali smo im ljudske ćelije dobijene iz embrionalnih matičnih ćelija. Posle nekoliko nedelja ustanovili smo značajna poboljšanja u pokretima životinja, njihovoj kontroli tela i pokretima udova. I ta poboljšanja su, što je najvažnije, trajna" - zadovoljan je Tomas Okarma.
Već sredinom ove godine, 8 do 10 ljudi sa ozbiljnim povredama kičmene moždine biće spremno za regeneraciju specijalnih nervnih ćelija koje omogućavaju električnim signalima da putuju između mozga i ostatka tela. U prvoj fazi testiranja, studija na ljudima pre svega će ispitivati bezbednost tretmana.
Neurolog i jedan od vodećih istraživača na matičnim ćelijama, Arnold Krigstin sa Univerziteta države Kalifornije u San Francisku, smatra da bi prerana primena terapije bila rizična.
"Javnost mora da bude strpljiva jer je nauka nepredvidiva, a za ovo je obično potrebno više vremena nego što bi većina nas želela", opominje on.
Matične ćelije bile su, takođe, u središtu dugotrajnog političkog neslaganja. Bivši predsednik Džordž Buš je 2001. godine ograničio vladino finansiranje istraživanja na matičnim ćelijama iz ljudskih embriona.
Međutim, predsednik Obama i lideri demokrata u Kongresu založili su se za ukidanje tih ograničenja. U eksperimentalnom tretmanu za kičmenu moždinu koristiće se postojeće ćelije, ali kompanija smatra da će najavljeno istraživanje predstavljati početak novog poglavlja u lečenju ljudi.
(FoNet)
10. februara 2009.