(Varšava, Beta, specijalno za Nadlanu)
Globalna ekonomska kriza pokrenula je u Poljskoj jednu novu, žestoku diskusiju. Da li babe i dede na koje se u još uvek patrijarhalnom poljskom društvu gleda najčešće kao na besplatno obdanište i baka-servis imaju pravo da za svoju brigu o unučićima očekuju honorar?
U žižu pažnje došlo je ovih dana posle ispovesti jedne Poljakinje na stranicama poljske štampe, čija je svekrva, inače apsolutno idealna kao baka, dogovor o čuvanju unuka dok su njen sin i snaha na poslu završila neočekivanom konstatacijum: „a sada da poprazgovaramo o honoraru“.
Mišljenja u poljskoj javnosti su podeljena. Dok pristalice tvrde da bake i deke treba budu nagrađene i novčano, jer čuvanje unuka nije samo zabava već i odgovoran i nimalo lak rad, protivnici su šokirani što prizemna stvar kao novac nagriza porodične veze.
Jedino u čemu se svi slažu je da ne bi trebalo da novac traži sama baka, već da prepusti da prvi o tome progovore roditelji unuka koga će čuvati.
„Ako sama traži pre bih platio profesionalnu guvernantu“ najčešći je komentar na poljskom Internetu.
„Ne treba se uopšte žestiti zbog takvog zahteva. To je nova pojava koja svedoči o društvenim promenama. Koliko pre 20 godina bilo je nezamislivo da bake i dede uzimaju novac za čuvanje unuka. Ali danas ljudi stariji od 50 godina imaju znatno veće mogućnosti da se bave svojim hobijima i da vode zanimljiv život“, upozorio je u listu „Djenjik“ profesor etike Pavel Lukuv sa Varšavskog univerziteta.
Lukuv je naglasio da za novu generaciju seniora i penzionera svakodnevno čuvanje unuka zato može da predstavlja i ne baš malu žrtvu.
„Honorar stoga treba videti pre svega kao znak da njihova odrasla deca tu njihovu žrtvu cene“, zaključio je Lukuv.
Daša Pavlović,
20. februara