- Doktorkine tačne reči bile su: "Idite kući i pripremite se za umiranje". Kad tako nešto čujete, okrene vam se ceo svet. Od tog trenutka nisam više bio Endi Gud, otac, muž, prijatelj. Postao sam Endi Gud, smrtno oboleli pacijent. Narednih sedam meseci, ceo moj život vrteo se oko smrtne kazne i oko činjenice da ću umreti, a toliko toga je trebalo da uradim i imao sam predivnu porodicu kojoj sam bio potreban - priseća se danas Endi Gud.
Endi je napisao i testament, kao i pisma svojim prijateljima s kojima se opraštao. Pisao je pisma i svojoj supruzi i ćerki, što mu je bilo najteže.
A onda, jednog dana, sedam meseci nakon što su mu rekli kakva mu je dijagnoza, rečeno mu je da uopšte nema rak, da neće umreti i da ima sve šanse da proživi dug i zdrav život!
Šta se dogodilo? Gud je otišao u bolnicu da mu uklone stent i tom prilikom lekari su uspeli da kamerom snime pankreas. Na pregledu sledućeg meseca, lekar mu je rekao da uopšte nije reč o tumoru, već da se radilo o upali pankreasa.
Kada je čuo dobre vesti, Gud ipak nije bio ispunjen radošću, već se osetio duboko nesrećnim i kao ga je neko “udario posred lica”. Stručnjaci kažu da je takva reakcija uobičajena kod pacijenata koji budu spaseni sa ivice, bilo da je reč o medicinskom čudu, spontanom oporavku ili pogrešnoj dijagnozi