I kao što reče Bob Rock: Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti!
"Godine 2008. italijanski strip je zvanično zagazio u drugi vek svog postojanja: naime, 27. decembra 1908. izlazi prvi broj lista "Corriere dei Piccoli", koji je bio toliko važan da su mnogi u njemu videli početak priče u formi stripa u Italiji."
U Italijanskom institutu za kulturu „Palazzo Italia", Kneza Miloša 56, u sredu 25. februara bili smo u prilici da sagledamo kratku istoriju italijanskog stripa „Oblačići u štampi“, koju je priredio Andrea Placi zajedno sa velikim brojem saradnika i gostiju izložbe: Fabio Gaduci,Univerzitet u Pizi, Dijego Kajeli, scenarista, Paolo Parizi, autor, Ðovani Eker, režiser, Zefirino Grasi, "Politikin zabavnik" i Saša Rakezić/Aleksandar Zograf (autor). Izložbu možete pogledati, prelistati i pročitati do 20. marta 2009.
Na izložbi je predstavljeno preko 250 ilustracija, kao izbor između nekoliko hiljada izdanja, a i ovaj „suženi“ izbor govori o širini i značaju stripa u Italiji i daje predstavu koliko se i kako isti širio teritorijalno i opstajao. One su vremenski podeljene u devet sekcija, hronološki i monografski: Od početaka do pedesetih godina, Šezdesete, Sedamdesete godine, Od osamdesetih godina do danas, Corrierino, Bonelli, Disney, Hugo Pratt i 9. Magnus.
Izložbu je otvorila Alesandra Bertini Malgarini, direktor iIalijanskog instituta za kulturu, uz pomoć Andrea Placia, autora izložbe i teksta u odličnom katalogu-vodiču kroz istoriju italijanskog stripa, sve zajedno sa gostima, autorima stripova, što scenarista što crtača, koji su došli u Beograd da održe niz predavanja i okruglih stolova na ovu temu.
Nije bilo baš pre sto godina, ali tu negde?!... Sedim u sobi i učim, u rukama mi udžbenik a u njemu strip (moj omiljeni - Alan Ford)... Koja su to bila lepa vremena. Posle dobiješ keca zato što te nastavnik ne voli, ali nije važno. Možda nije pedagoški prenositi mlađima ova naša iskustva, mada nekako mislim da oni ovo već znaju i naravno primenjuju, mada me to ne opravdava - možda mi je olakšavajuća okolnost.
Ali - gledano iz drugog ugla, odgovorno tvrdim da su oni koji su više čitali stripove (a tu spadaju i oni koji su slušali rok muziku) izrasli u zdrave, socijalizovane, društvene osobe. Mislim da je znanje i sitem razmišljanja stripočitača uvek bio bliži životu, za razliku od štrebera - ups... pardon, onih koji su se oslanjali isključivo na udžbenike.
Neću da kažem da smo se tu sad nešto posebno obrazovali uz stripove, ali da smo se lepo zabavljali, i tako nekako uz put svašta nešto naučili o životu, to je sigurno nešto što hoću da kažem. Posebno kad se radi o mašti, duhovitosti, pa i nekim moralnim vrednostima rečenim jednostavnim ali jasnim jezikom stripa.
Kako bi inače, na primer, znali da treba i da je moralno otimati siromašnima i davati bogatima (Super-hik)... pardon hteo sam reći otimati bogatima i davati siromašnima kao dobri Robin Hud. Kako bi inače znali da lepe devojke vole samo ružne, ali bogate, uh pardon opet, lepe, pametne i dobre. Ili kako bi znali da nepravda, pardon po sto puta, hteo sam reći pravda, uvek na kraju pobeđuje.
Oblačići u štampi, u štampi u oblačićima i svi junaci koje ne možemo zaboraviti: Teks Viler, Zagor, Magični Vetar, Alan Ford, Korto Malteze, Maks-Magnus, Dijabolik, Bafalo bil, Talični Tom, Miki Maus, Dilan Dog, Ken Parker, Blek Stena, Čarli Braun, Dampir,... i još mnogi, mnogi spisak je gotovo beskonačan, uverite se sami na ovoj fantastripičnoj izložbi.
Tekst: Dragan Kljajić, Super-hik
Foto: Marko Risović, Konspirator