Čega se prvo setite kada počnete da pričate o svom gradu? Muzeja, spomenika kulture, svoje ulice, strare kafane koju su srušili da bi na njenom mestu izgradili banku, eksluzivnih prodavnica, komšinice koja vam traži prašak za pecivo i nudi krofne, škripe tramvaja ili metroa… Pa Beograd i Njujork i nisu tako daleko, štaviše ako je suditi prema prvom dugometražnom filmu Daraka Lugulova, tu su negde na istoj mapi, sa svojom rekom i svojim Pobednikom i Kipom slobode, sličnim ljudima koji na svoj način sanjaju svoje snove.
Sledeći estetiku malog američkog niskobudžetnog filma, Darko Lungulov je prema sopstvenom scenariju, sledeći jasnu dramaturgiju nanametljivo ispričao toplu malu ljudsku priču sa, kako se to već više puta čulo, Beogradom u glavnoj ulozi.
Priča počinje tako što depresivni, propali muzičar Robert iz Njujorka ( Dejvid Tornton) upoznaje emigranta iz Srbije Branka ( Branislav Trifunović) i pristaje da se za novac oženi njegovom devojkom (Jelena Mrđa), da bi ona dobila američku vizu.
I tako, propali njujorški saksofonista dolazi u Beograd, i zemlju u kojoj muškarci vode ljubav šest do sedam puta nedeljno, a žene jedan do dva puta, zemlju u kojoj ima ljudi koji mogu da ispiju jedan litar rakije za 45 sekundi, zemlju u kojoj žive neki ljudi koji će vam bez zarora ponuditi prenoćište u svojoj kući, i neke žene koje pevaju cveću da brže raste.
Uz neizbežno pitanje “ a, jesi li baš iz Njujorka”, odmerenu i nežnu Mirjanu Karanović u ulozi Brankove majke, neizbežno poigravanje mentalitetom, džezom, i trubama, Lungulov stvara slike u kojima će se u nekom trenutku pronaći svaki gledalac.
Sidni Loper u epizodnoj ulozi i Torton, povučeni emotivac koji teško izražava osećanja, deo su američkog tima uz čiju pomoć Lungulov stvara upečatljivu jednostavnu ljudsku priču o Beogradu u ruševinama, Beogradu kao kosmpolitskom gradu, u kojem neki ljudi gunđaju, ali i uvek pomažu.
Njujork je sličan, ali opet i drugačiji. U Njujorku, kako to priča Lungulov, žive ljudi koji kad se iznerviraju obavezno psuju na maternjem jeziku. Njujork je u ovom filmu grad propalica, prevaranata, uzornih demokrata i poštovaoca ljudskih prava u pravom značenju te reči, ljudi koji su spremni da pomognu strancu, ma ko da je.
I na kraju, kako kaže Branko, koga energično tumači Branislav Trifunović, "Njujork je lep, pa i lepši od Beograda", "ali nije Beograd", dodaje njegov američki prijatelj.
Pa gde god čovek ode, od sebe neće pobeći, neka će ga muka, ali i radost sustići i u malom afričkom selu, Njujorku, ili Beogradu.
Filomom »Tamo i ovde« završen je ovogodišnji Fest, nadamo se da ćemo ga uskoro gledati i u bioskopima.
Darko Lungulov, reditelj i scenarista, završio je filmske studije na City Collegeu u Njujorku. Radio je kao režiser i producent dokumentarnih filmova u produkcijskoj kući "Spiral Pictures/Ross Institute".
Njegov dokumentarac “Bekstvo” (“Escape”) osvojio nagradu publike na Hamptons International Film Festivalu 2004. godine. Film je prikazan na festivalima: Amsterdam International Documentary Film Festival 2004; FEST 2005; Leipzig Documentary Film Festival 2005, Santiago de Chile 2006.
Danijela Tadić