Zahuktavaju se promotivne aktivnosti "Riblje čorbe" po objavljivanju novog albuma „Minut sa njom“. Delovi odlično urađenog DVD-a sa koncerta u Areni mogu se već dugo svakodnevno videti na mnogim televizijama – sada je došlo vreme da se vizuelno predstave i nove pesme.
Mnogo pre objavljivanja albuma bend je na koncertima počeo da svira baladu „Bože, koliko je volim“, ubrzo i „Odlazim“. Bora je u raznim emisijama na plej-bek izvodio „Gde li je ljubav“, zatim naslovnu numeru, međutim, nijedna od njih nije odabrana za prva dva spota. Na TV ekranima će se prvo zavrteti pesma koja otvara album, „Radiću šta god hoću“, a onda i „Muško od plastelina“.
MA, RADIĆU ŠTA GOD HOĆU...
Novootvoreni „Čorba kafe“ je poslužio kao lokacija za snimanje oba uvodna spota. Sve popularnije rokersko mesto u Beogradu bilo je u ponedeljak veoma popunjeno u neuobičajeno vreme, oko 16 časova. Ubrzo je u kafiću bilo – kao u košnici. Prilično veliki prostor su, uz goste koji su se slučajno zadesili, ispunili statisti (uglavnom tinejdžeri), brojni saradnici i prijatelji benda – bilo je jasno da će se energija koju nosi brza, kratka „Radiću šta god hoću“ itekako osetiti i u spotu.
Scena je, posle duge pripreme i malih problema, konačno bila spremna, zagrmelo je „Ma, radiću šta god hoću, ko će da mi zabrani, napiću se i pevaću na sopstvenoj sahrani...“. Atmosfera i na bini i pred njom - kao da je živa svirka, a ne plej-bek.
„Publika, dobro je bilo, samo ste ušli malo sporije u pesmu. Atmosferu ste napravili tek u refrenu“, sugerisao je Bora posle prvog snimanja. Disciplinovana „vojska“ slušala je svog idola, ali i ljude iz režije koji su svaki čas premeštali pojedince sa jedne na drugu stranu, kombinovali, ali i dobacivali „Nema međusobne priče, svi gledate ka bini“...
U jednom trenutku se Bora dosetio: „Možda bih mogao da stavim naočare za sunce?“ Odgovor je stigao posle kraćeg razmišljanja: „Stavi ih samo dok Džindžer solira“.
Publika se u početku sjajno zabavljala, međutim, umor nastao usled konstantnog skakanja uz jednu istu pesmu neminovno je učinio svoje, pa su svi, uključujući, naravno, i članove benda, jedva dočekali pauzu. Posle odmora, odvojene sekvence su snimala dva po dva člana grupe, što je bilo malo manje naporno. Ipak, sve se neplanirano odužilo – Bora, basista Miša, bubnjar Vicko, gitarista Džindžer, klavijaturista Nidža i prateća ekipa napustili su „Čorba kafe“ tek iza ponoći.
„Bolestan sam posle onolikog posla, valjda će biti učinkovit“, reče sutradan Džindžer, pre početka snimanja drugog spota, za baladu „Muško od plastelina“. Pesma – potpuno drugačija u odnosu na „Radiću...“, pa i spot, iako sniman u istom ambijentu, donosi potpuno različitu emociju.
Kao da nas je, posle tajfuna, pomilovao povetarac - nigde publike koja skače, nigde kapljica znoja. Samo jedan veliki klavir, za njim, naravno, Nidža, prvi kadar hvata i Džindžera sa gitarom. Kreće muzika, a za koji sekund, i Bora stiže sa boka. Priključuju se i Miša i Vicko, ali bez „matičnih“ instrumenata. Basa i bubnja nema u ovoj nežnoj baladi – zato se u Mišinim rukama našla još jedna gitara, Vicko je bio zadužen za daire. Poslovično skromni bubnjar se, kao i mnogo puta do sada, mučio da ne ostane zaklonjen iza Bore – u jednom trenutku izazvao je opšti smeh stavivši ispred lica svoj ogroman portret koji je prethodno skinuo sa zida „Čorba kafea“.
A SADA – PEGAZI ?
Čorba je, dakle, odlučila da prva dva spota nemaju dramaturški urađen scenario, što je odlikovalo njihove najbolje video radove poslednjih godina – „Ljubav ovde više ne stanuje“, „Poslednja pesma o tebi“...
Možda je za jedan dinamičniji, raznovrsniji spot pravi izbor - „Krilati pegazi“. Zarazan rif, odličan Borin tekst – pesma koja naprosto „leti“ četiri i po minuta za kratko vreme, postala je favorit velikom broju fanova. Međutim, ni bilo koja druga numera ne bi predstavljala pogrešan izbor, jer je, za razliku od nekih prethodnih izdanja, „Minut sa njom“ prilično ujednačen album – bez ijedne pesme koja odbija slušaoca ili je, pak, kvalitetom ispod standarda koje je Riblja čorba još davno, u svojim najslavnijim danima postavila.
Milan Ćunković