Istini na volju, naše društvo je sklono nametanju raznih stereotipa koji se još lakše poprimaju u narodu. Koliko puta ste na ulici obratili pažnju na neku osobu i na osnovu njegovog spoljašnjeg izgleda već etiketirali tu osobu? Da li ste videli Kineza i pomislili kako voli pirinač? Ili ste videli premršavu osobu i pomislili da je bolesno anoreksična? Ili, pak, devojku koja je potpuno doterana u pola dana i pomislili da je nafurana sponzoruša? Koju kaznu pripišete liku koji vidite kada stanete ispred ogledala? Koji je vaš zločin?
Fotografija koja je postala sinonim za zavist: Sophia Loren posmatra dekolte Jayne Mansfield
Dobila je posao zbog dekoltea
Ako ste nezadovoljni, postoji mnogo načina pomoću kojih možete da to regulišete. Na primer, utvrdite šta vas to muči, koji je izvor vaše nesigurnosti? Sećate se sigurno one priče iz osnovne škole, kada su neposlušna i buntovna deca uvek zadirkivala one poslušne i povučene? Šta se desilo sa njima? Gde su oni sada? Ona nemirna su svoje komplekse počela da vuku od malih nogu. Nisu ostvarivala dobar uspeh u školi, vreme su provodili ne radeći ništa korisno. Za to vreme, druga deca su napredovala i počela da postavljaju temelje svojih potencijalnih uspešnih života. Bili su mrko posmatrani zbog svojih uspeha i niko ih nije voleo. Zašto? Upravo zbog uspeha sa jedne, kao i zavisti drugih ljudi, sa druge strane.
Godinama kasnije, oni koji su od starta težili uspehu, takvi su i danas. Važi i u obrnutom smeru - oni koji su uspeh drugih posmatrali kao svoj neuspeh i borili se da drugima unište živote, i dalje su ništavni. I dalje uništavaju drugima živote. Ili se barem trude.
Dolazimo i do trenutka kada se neka osoba pojavi na nekom razgovoru za neki posao. Naglašavam reč “neko“ kako bih što više univerzalizovao priču. Pored bogate radne biografije, dobro i izgleda, komunikativna je osoba, željna rada i napredovanja. Svi su u njoj videli konkurenciju. Međutim, zanimljiva stvar se dešava u momentu kada se saznaju rezultati konkursa. Ona je dobila posao. Tada počinju da kruže komentari. “Pa, nije mi delovala baš nešto posebno“, “Svi mi znamo kako je ona dobila taj posao“, “Mogla sam i ja da razgolitim noge kao ona, pa bih dobila posao“. Ovo je tužna, surova, svakodnevna realnost. Pljunuo bih na te zavidne duše pune nezadovoljstva i mržnje prema sebi samima.
Da se razumemo, nismo svi cvećke. Svi mi znamo da neki ljudi na neke načine dolaze do nekih poslova. Svi ti sumnjivi načini su prljavi. Njih je legitimno pljuvati, jer, kako očekivati bolje društvo koje se zasniva na principu “ruka ruku mije“?
Brza vožnja u kabrioletu
Svi mi težimo da živimo što bolje uz što manje truda, zar ne? Molim bez lažne finoće i moralisanja! Svi bismo mi sedeli po koktel barovima, išli na Ibicu i živeli na Dedinju. Ali, samo zrno posto nas to i uspe da ostvari. Morate nekako objasniti sebi da nisu svi bogati i uspešni ljudi stekli svoj novac tako što su ga ukrali. Neki nisu muljali, nisu se petljali sa mafijama, narko bosovima, zelenašima i sličnim facama. Postoje vredni i radni ljudi koji su spremni na određen rizik i žrtvu kako bi postali uspešni i ostvarili se na onim poljima za koje smatraju da su rođeni. Uloženi trud i rad se vremenom, uvek isplate. Ljudi tako počinju da prelaze sa kisele vode na šampanjac, sa statusa podstranara na status vlasnika luskuzne kuće, sa Jugića na Mercedesa.
Dok ste sedeli u gradu i ispijali svoju kafu od sto dinara, jeste li nekad primetili osobu koja izgleda uspešno, nosi skupu garderobu, igra se ključevima svog automobila i razgovara preko preskupog telefona? Aha, znam da jeste. Svi ste videli tu osobu i poželeli da zamenite mesta. Pobedite svoj ponos i shvatite da svako normalan sebe želi da počasti nekom lepom nagradom za svaku dobru stvar koju obavi u životu. U čemu je vaš problem što imam skupa kola i živim sam u stanu od 150 kvadrata, a da sam ih pritom zaradio sa svojih 10 prstiju? Odgovoriću umesto vas. Problem je u zavisti i ljubomori koju osećate i koju ne možete da podnesete. I jasno mi je da sada želite da poludite jer ne možete sebi da priznate ovo što vam ja “namećem“ kao istinu.
Ja nemam problema sa tuđim uspehom. Uredno tapšem nakon svake završene predstave i svakog tuđeg uspešno obavljenog posla. Nasmejem se iskreno tuđem uspehu. Da li sam oduvek bio takav? Naravno da nisam. Mrzeo sam ih i mrzeo sam njihov uspeh. Ali, na vreme sam shvatio šta me muči i sprao sam sa sebe ogavnu zavist. Počeo sam da radim na svojim greškama i pretvaram ih u vrline. Shvatate li? Promene su moguće, nije sve tako crno-belo. Šanse vas čekaju na svakom koraku. Sada sam krenuo ka tome da budem jedan od njih. Nažalost, kako po koga, kolo se okrenulo. Sada ja “dobijam neki posao na neki način“. Ali, nema veze, bio sam ja u vašim cipelama, ne ljutim se. Mahnuću vam kad vas budem video na ulici i prići da vas pitam kako ste.