NAJROBI, 15. mart 2009. (FoNet) - Žene nerotkinje u Keniji sklapaju brak sa samohranim majkama da bi njihova deca sačuvala porodično ime, obrađivala zemlju i čuvala stoku. Muževi ćute, jer u ovoj prilici očevi nisu važni, a tradicija je jača od zakona.
Udati ste, imate muža i dom, ali nemate dece zbog čega se osećate bezvrednom i osramoćenom, jer će posle vaše smrti porodično ime biti zaboravljeno. Razlog: biti nerotkinja u društvu u kojem je neplodnost tabu, a očuvanje porodičnog imena najvažnija stvar, iznuđuje nesvakidašnja rešenja.
I dok se u razvijenom svetu bračni parovi obraćaju lekaru i odlučuju na "bebe iz epruvete", mnoge zajednice u Africi se odlučuju na "okretanje komšiluku".
Ovih dana antropolog Dejvid Mailu objavio je detalje neobičnog običaja kojim se na najpraktičniji način rešava veliki socijalni problem: u Keniji žena koja ne može da zatrudni i dobije sopstveni porod, jednostavno se "venčava" sa neudatom ženom koja može da ima decu ili ih već ima.
"U slučajevima da starija žena nema dece, rešenje je da se ona 'oženi' mlađom ženom koja može da rađa ili već ima decu. Ona tako postaje neka vrsta 'usvojene žene' uz saglasnost muža ili, ako je starija žena udovica ili razvedena, 'porodični partner' sa svim pravima", rekao je ovaj ugledni kenijski antropolog i sociolog.
Rešenje može biti praktično, ali ponekad i ne baš srećno. Ovde nije reč o poligamiji, radi se o čistom sporazumu dve žene. Zadatak "ženine žene" je da obezbedi decu, pri čemu je pitanje ko je otac potpuno nevažno.
Sijomba Ndvale iz kenijskog plemena Akamba imala je nešto više od 20 godina kad je žena, koja je sada njena "supruga", počela pregovore o njenoj "udaji". Više od 40 godina starija od Sijombe, starija čak i od njenih roditelja, gospođa Ndvale Mutiso bila je udata, ali nije imala dece.
Sijomba, jedno od brojne dece, živela je u siromaštvu u selu u istočnoj Keniji, bila je neudata, imala je četvoro vanbračne muške dece s malim izgledima da ikada sebi nađe muža.
Punih pet godina trajali su pregovori Ndvale Mutiso i Sijombinih roditelja. Konačno, uz obećanje da će dobiti zamašan "miraz", Sijombini roditelji prihvatili su "udaju" i ova je prešla u dom Ndvale i njenog muža i tako postala "iveto" ili "žena udata za ženu".
Punih 14 godina kasnije, sada 80-godišnja Ndvale, objašnjava zašto se "oženila" sa Sijombe.
"Kad umrem, želim da moje ime ostane da živi. Oženila sam se sa Sijombe zato što može da nam pomogne i podrži nas, ona nam pomaže kad smo bolesni, radi umesto nas, obrađuje farmu i čuva stoku", pričala je Ndvale.
Sijomba, sada već zrela 39-godišnja žena, do sada nije videla ništa od "miraza", jer su Mutisovi takođe siromašni i moraće da prodaju deo imanja da bi Sijombinim roditeljima dali 50 koza i dve krave, koliko su obećali.
Sijombini sinovi majku zovu "inja" (mama), a njenu "suprugu" imenom "mvaito" (nešto kao "nana") i zakonski nose prezime bračnog para Mutiso.
"Biti iveto je najčešće bolno i teško iskustvo, jer niotkuda ne možemo dobiti podršku. I moji roditelji su suviše stari, možda će dobiti nešto na ime miraza, ponešto mogu i ja da im dam, ali zauvek ću ostati iveto", s tugom zaključuje Sijomba.