Stručnjaci londonskog Univerzitetskog koledža su sproveli meta-analizu trinaest studija, obavljenih u sedam zemalja (Danskoj, Finskoj, Holandiji, Švedskoj, Belgiji, Britaniji i Francuskoj) između 1985. i 2006. godine, prenose agencije.
U svih trinaest studija primenjen je isti pristup - ispitanici koji nisu bolovali od koronarnih srčanih bolesti prvo su intervijuisani, a potom je njihovo zdravlje praćeno tokom 7,5 godina u proseku.
Studijama je ukupno bilo obuhvaćeno 197.473 ljudi, od kojih je 30.214 prijavilo da je izloženo stresu na poslu, odnosno da su preopterećeni, pod vremenskim pritiskom ili da imaju malu slobodu odlučivanja da odlučuju o onome što rade.
Tokom perioda praćenja ispitanika je registrovano ukupno 2.356 slučajeva infarkta, bilo s fatalnim, bilo s povoljnim ishodom.
Utvrđeno je da je među onima pod stresom rizik od infarkta bio veći nego kod ostalih ispitanika za 23 odsto, i pošto su uzeti u obzir faktori kao što su godine, pol i društveno-ekonomski status.
S druge strane, Bo Neterstrom iz kopenhagenske bolnice Bispelbjerg, podvlači da će se zdravstveni problemi izazvani uslovima na poslu ubuduće sigurno povećavati, s obzirom na sve veću nesigurnost radnih mesta i ekonomsku krizu.