Napuniše Partibrejkersi Dom omladine kao od šale, učiniće to sigurno ponovo. Ništa neobično - pod „žurkolomcima“ su podrhtavali mnogo veći prostori, a Canetova i Antonova (neka se ne ljute mlađi članovi benda) veličina je, između ostalog, i u tome što im posle, na primer, Tašmajdana, povratak u znatno manji prostor ne samo nije stran, već je sasvim prirodan.
Dom omladine je još pre 21 h počeo da se puni, atmosfera je iz minuta u minut bivala sve uzavrelija. Tome, doduše, nije doprinela predgrupa „Žene kese“. U pojedinim momentima originalan i energičan, ali predug nastup, poneki tekst bez smisla – sve to je uticalo da se još nestrpljivije sačekaju oni zbog kojih smo i bili tu.
„Hvala vam što ste došli“, behu prve Canetove reči. „Kako ste ? Da li vas je neko skoro pitao kako ste ?“, nastavio je legendarni frontmen čije su mnoge replike ušle u urbanu legendu, a onda je zagrmelo. Ovo je jedan od koncerata gde se unapred zna da će prva pesma, ma koja bila, izazvati euforiju. Ta „čast“ je pripala numeri „Večeras“ koja se, pre četvrt veka, našla na B strani njihovog prvog singla. Nastavilo se sa ranim radovima uz „Ako si“, pevajući uvodnu pesmu sa prvenca Cane je krajičkom oka zapazio nešto – morao je u svom stilu da prokomentariše.
„Antone, skoro može unuka da ti bude“ – reagovao je na „blagonaklon“ pogled koji je gitarista razmenio sa mlađanom devojkom iz prvog reda. Ipak, Cane je, generalno, malo „spustio gard“, izostale su poznate strelice upućene ka publici. Bez predaha su se nizale nove i stare stvari – „Zemljotres“, „Lobotomija“, „Žurim“, „Put“, a činjenica da je, kao i prilikom koncerta Vlade Divljana, pušteno više ljudi nego što je objektivan kapacitet sale, uslovila je da samo najizdržljiviji mogu da uživaju, a da ih u tome ne omete urgentna potreba za daškom svežeg vazduha.
Cane je u jednom trenutku najavio „džuboks“ - usledio je niz svima znanih hitova: „Kreni prema meni“, „Hipnotisana gomila“, „Hoću da znam“, i, za kraj zvaničnog dela, povratak na prvi album – „Ulični hodač“. Znalo se da će se na bisu pojaviti „Mesečeva kći“ i da će se uglas pevati „Stoj, Džoni“, za „produžetak“ su sačuvane i „Kako je teško bez tebe“ i „Gramzivost i pohlepa“.
„Voli vas vaša Cančuga“, poručio je na kraju prvi „partibrejker“, a ushićenim posetiocima je preostalo samo da, čekajući u redu za jakne, nižu komplimente na račun starih, ali više nego dobrodržećih beogradskih rok junaka koji u subotu ponovo sviraju – u isto vreme, na istom mestu.
Tekst: Milan Ćunković
Foto: Marko Risović