Za bela vina, to je period od 8 meseci do godinu dana stajanja u tankovima, a za crvena do tri godine u drvenim buradima. Pošto na etiketama obično ne stoji podatak o tome kada je flaširano, obratite pažnju na godinu berbe. Bolji poznavaoci vina će u tom podatku prepoznati i potencijal vina, znajući koja godina je bila povoljna za rast i sazrevanje grožđa.
Bitno je, takođe, odakle potiče vino, jer vremenski uslovi ne važe za sve krajeve istovremeno. Na primer, Evropa važi za vremenski veoma nestabilnu i promenljivu. Dakle, pošto ste utvrdili godinu berbe,treba da znate da su bela vina u trećoj godini od same berbe, obavezno u padu. Savet bi glasio:ne kupujte bela vina starija od 2009.godine. Ne mora ono obavezno biti prokislo, ali svi kvaliteti mu se gube. Postaje "tupo", žrtva je prirodne oksidacije i miris i ukus nisu više onakvi kakvi bi trebalo da budu.Kaže se da se vino "zatvara". Takvo vino odbijte i u restoranu, pre nego što vam ga otvore.
Što se crvenih vina tiče,vreme mu malo više ide na ruku, ali ne toliko koliko se obično misli. Posle šeste godine ( klasa do 1500 din) vino više nije u formi za uživanje. Česti su problemi sa čepom, došlo je najverovatnije do nagle oksidacije, otupelo je, izgubilo je na svežini. Što se mirisa tiče, sve voćne arome su isparile i umesto njih možete namirisati zemljane tonove. Možete ga prepoznati i po boji koja je umesto jasno tamno crvene, prešla u blago zamućenu karamelu.
Izvor:Vesnabalta.blog.rs