Prvo smo prevazišli pozu ala Mima Karadžić i Mira Furlan u filmu "Lepota poroka“ sa maramčetom preko očiju, i konačno shvatili da seks nije samo moralna obaveza ljudskog roda za produženjem vrste već i nešto u čemu se uživa. Onda je došlo vreme da se jasno i glasno kaže da svako treba da živi i da pusti drugog da živi. I da uživa u tome.
Da sudbina lepše strane sveta nije da ceo život bude zavezana za šporet jasno i glasno je pokazala TV serija "Seks i grad". Ona prati život četiri lepe žene koje uglavnom ne žele da budu sputane malograđanskim okovima po pravilima 19. veka, već svoj put usmeravaju tako da uglavnom neće imati za čim da žale kad dođu u pozne godine.Možda su neke situacije u seriji namerno iskarikirane, ali bolje je tako iz razloga što žene imaju mnogo manje vremena da zakorače "u 21.vek" od muškog dela sveta.
Kroz likove četiri žena prikazane su sve žene ovog sveta
Šarlot je dete iz bogate kuće, starinski vaspitavana po strogim kanonima, uživa u umetnosti, naivno veruje u iskrenu ljubav svakog muškarca kome se svidi (ovo zadnje nije moglo ni pre 200 godina). Kako bi izgledalo da se smuvam sa njom? Iskreno bilo bi mi jako naporno i išlo na ganglije prenemaganje tipa "dragi, ne sedaj znojav na beli kauč“, "sram te bilo, kako smeš da me 'vataš u taksiju“ itd? Sve nešto "na note", dosadno i smoreno. Alo bre, muško sam – nisam robot da živim po algoritmu. Zbog svega toga ona mi liči na pile koje se izgubilo u kukuruzu, ide negde a niti zna gde niti kuda. Za nju bi najbolje bilo da joj neko doturi ono maramče Mime Karadžića sa početka priče, tada bi se nekako i snalazila.
Blagi prelaz ka modernijem shvatanju života je Miranda - uspešan advokat, žena koja zbog sjajne karijere često zapostavlja svoju privatnost. Sa njom bi veza bila strogo planirana, po mesecima, danima i satima. Stvarno mi ne bi padalo na pamet da budem sa "freak controle“ ženom koja živi po agendi i vodi ljubav po plodnim i neplodnim danim! Pođemo mi negde a ona iz tašne izvadi tefterče u kome je još par meseci ranije zapisala: "aha, dana 24.oktobra ću posle ručka prošetati sa njim, seks nikako jer to nije dan za to, večera samo žitarice jer četvrtkom ne jedem ništa sa zasićenim mastima." Ma daaaj! Ona zato deluje prilično pogubljeno kad joj se ukaže prilika da "uhvati konekciju sa modernim dobom". Kad se to sticajem nekih čudnih okolnosti i desi, to su uglavnom tipovi sa margina života, pa sve deluje nespojivo. Otuda i njena česta potreba za raskidanjem i ponovnim povezivanjem sa istim muškarcima koji su takvi da bi prost narod rekao: kao da ih na bućkalo hvata...Nisam som, neka hvala!
A kad smo kod toga šta prost narod kaže, sećate se Oca Makarija čudotvorca i njegove kultne rečenice: "Ne Oče Leontije, to ti je sto bi prost narod rekao dobra..."?
E, to je Samanta - san svakog pravog muškarca! Odlukom scenariste taj muški san prikazan je kroz lik poslovne i u svakom pogledu samostalne žene, koja misli da zna šta hoće i koja misli da zna kako će. Ona živi život punim plućima, svesna svoje lepote i svesna kako svoje najubojitije oružje može da iskoristi. I ma koliko mnogopoštovane domaćice sa papilotnama, očajnički vezane za turske i indijske serije, koktele i snebivale se nad Samantinim postupcima, sve bi dale i poslednju teglu ovogodišnjeg ajvara iz špajiza da par dana
budu barem deo njenog života. Ma i ja bih dao sve što poželi, da se ne lažemo. Samo...
Sve je to lepo ali "za spoljnju upotrebu", kao jekoderm mast. Ipak je ovo (nažalost) Balkan i pored svega toga uzbudljivog i potentnog, teško da bih stisnuo petlju da je dovedem kući i kažem: ovo je žena mog života i sa njom ću se venčati. A nije ni za kuću, definitivno! I tačno bi to ona uradila, evo kao da mi je sada pred očima! Šta treba – da dam otkaz i stražarim sa puškom tandžarom da zaštitim "što je moje od ostatka muškog sveta? Nema ništa od te ljubavi draga moja, batali posao. Ideja da ti i ja budemo zajedno je sjajna, kao i Kardeljevo samoupravljanje, ali sedi ti u mom televizoru, to je najbolje i za tebe i za mene.
E sada najteži deo moje priče. Keri mi je na neki način koleginica, kolumnista poznatog časopisa koja se, za razliku od mene, u svojim kolumnama drži samo jedne teme – seks. To naravno nije pornografska kolumna već psihološka analiza seksa kao načina života, komunikacije i svega što ide uz to. Obzirom da niko nikada nije pročitao ni jednu njenu kolumnu osim po jednu rečenicu u svakoj epizodi, poverovaću da je, za razliku od mene, uspešna u tom poslu.
Međutim, ovde jasno i glasno ustajem u odbranu nas muškaraca i protestujem zbog njenog iživljavanja nad jednim mučenikom – Zverkom. Ona njega ljudi moji definitivno ubija u pojam, voli ga i ne može bez njega, a zapravo ga udavi kao zmija žabu i život mu uništi.
Njih dvoje su kao muško-ženska verzija Toma i Džerija, s tim što je Zverka u tom filmu naivan i priglup mačak.
E pa mačak, tako ti i treba, sam pao-sam si se udario. Ja da sam (a nisam) na tvom mestu, ja bi to po kratkom postupku: alo bre dete, pa nisam ti ja služba 988 da me stalno cimaš i zapitkuješ neke gluposti! Idi piši taj svoj blog i ostavi me da dišem. Evo ti moja kreditna kartica pa vidi da li možeš da kupiš još neke cipele, da ih imaš paran broj – nije baš zgodno 313 pari u cipelaru! Šta, nisi mogla? Ne prolazi kartica? Pa ja devojko živim u Srbiji, hajde mi nađi nekog ko nije prešao prekoračenje po kartici? Uostalom, lepo sam ti rekao da li možeš da kupiš!
Odustajem, sad sam se iznervirao! Lepe ste vas četiri ali samo na malom TV ekranu, lepe ste kao i "Serija o Džordžu", i ostanite tako lepe tu gde jeste a ja odoh svojim putem. Ispostavlja se da baš i ne želim da upoznam neku poput vas, jer to je u startu osuđeno na propast – ili vašu ili moju.