Uprkos brojnim negativnim konotacijama, poslednjih nekoliko godina upravo je čokolada postala jedan od omiljenih sastojaka nutricionista širom sveta koji naglašavaju njene brojne zdravstvene pogodnosti.
Ako ste odlučili da odustanete od čokolade kako biste smanjili nivo lošeg holesterola, mogli biste ostati neprijatno iznenađeni činjenicom da ste se uzalud žrtvovali. Iako je istina da čokolada sadrži kakao maslac koji je prepun zasićenih masti, istraživanja su pokazala kako čokolada ne povećava nivo lošeg holesterola, a kod nekih ljudi čokolada ga zapravo i snižava.
MIT 2: Čokolada je bogata kofeinom
Suprotno ustaljenom mišljenju, čokolada ne sadrži tolike količine kofeina kao što se pretpostavlja. Istina je kako tamnije vrste čokolade sadrže više kofeina od mlečnih čokolada, ali ne u tolikoj meri kao što se pretpostavlja.
MIT 3: Šećer u čokoladi izaziva hiperaktivnost
Preterane količine šećera navode decu da nekontrolisano trče, skaču i divljaju, tačno? Pa, barem se tako misli. Međutim desetak sprovedenih studija nije uspelo da pronađe vezu između šećera u dečjim obrocima i hiperaktivnog ponašanja. Postoje dve teorije koje objašnjavaju tu pojavu: samo okruženje, poput dečjih rođendana i proslava, stvara hiperaktivno ponašanje, pa sama ta veza između dečje hiperaktivnosti i šećera nalazi se u glavama roditelja koji očekuju hiperaktivno ponašanje dece nakon određene doze šećera.
MIT 4: Dijabetičari ne bi smeli da jedu čokoladu
Činjenica je da ljudi koji boluju od dijabetesa ne moraju nužno da izbegavaju čokoladu. U stvari, mnogi su bili iznenađeni otkrićem kako čokolada ima nizak glikemijski indeks. Nedavne studije čak ukazuju na to da tamna čokolada može kod osoba s normalnim i visokim krvnim pritiskom da poboljša osetljivost na insulin, a time i disfunkciju endotela kod ljudi s dijabetesom. Međutim, uvek je preporučljivo posavetovati se sa svojim lekarom pre nego što otvorite onu najveću čokoladu.
MIT 5: Čokolada izaziva karijes i krvarenje zuba
Istraživanje razvoja plaka od čokolade otkrilo je kako čokolada ima manje uticaja na zubni plak od čistog običnog šećera. Naravno, retko ko jede sam šećer, međutim druga studija ukazuje na to da ne postoji povezanost između jedenja čokolade i dobijanja karijesa. Studija japanskog Univerziteta u Osaki utvrdila je kako kakaovo zrno, jedan od glavnih sastojaka čokolade, zapravo pomaže u borbi protiv karijesa i bakterija u ustima.
MIT 6: Čokolada goji
Ne nužno. Naravno da velike količine čokoladnog sladoleda neće učiniti uslugu vašem struku, no velika studija koju je sproveo National Institutes of Health pokazuje nešto jako zanimljivo. Naime, prema rečima naučnika, konzumiranje male količine čokolade pet puta nedeljno povezano je s nižim indeksom telesne mase, čak i ako pojedemo više kalorija a ne vežbamo više.
MIT 7: Jedenje čokolade je povezano sa stresom
Jedna studija je pokazala kako dnevno konzumiranje oko 30 grama tamne čokolade toekom dve nedelje smanjuje nivo hormona stresa kod osoba koje se osećaju snažno izloženima stresu.
MIT 8: Čokolada ne sadrži hranjive sastojke
Ovaj mit je potpuno neistinit, međutim koliko je čokolada zapravo hranjiva? Tipična tamna čokolada sadrži jednak broj antioksidansa kao i dve trećine šoljice zelenog čaja, jedne čaše crnog vina ili pak dve trećine šoljice borovnica. Osim toga, čokolada sadrži i minerale, kao i dijetalna vlakna.
MIT 9: Čokolada mora da sadrži najmanje 70 odsto kakaa da bi bila hranjiva
Opšta preporuka je kako bi trebalo konzumirati tamnu čokoladu s najmanje 70 odsto kakaa kako bi se ostvarile zdravstvene beneficije. Istina je da tamna čokolada sadrži više antioksidansa. Međutim studija koja je 18 nedelja proučavala ispitanike koji su konzumirali čokoladu s 50 odsto kakaa utvrdila je značajno smanjenje sistoličkog i dijastoličkog krvnog pritiska ispitanika. Osim toga, jedna druga studija pokazala je kratkoročna poboljšanja krvi i krvnog pritiska nakon konzumacije tamne čokolada s 60 odsto kakaa, prenosi portal Žena.