ZAGREB - Za kupovinu cipela čuvenog francuskog dizajnera Kristijana Lubutina u Zagrebu postoje liste čekanja. Iako par ovih visokih potpetica košta izmedju 400 i 700 evra, za njima su poludele žene svih uzrasta.
Problem je u tome što se Lubutin ne bavi fabričkom proizvodnjom cipela, pa se maksimalno može naručiti 250 do 300 pari po sezoni, a cipele se prodaju samo u 48 ovlašćenih butika u svetu. Zato je neophodno strpljenje da bi se obule cipele koje retko izuva i svetska trendseterka Viktorija Bekam.
Iako bi se očekivalo da se u kriznim vremenima ljudi najpre odriču luksuza, u Hrvatskoj upravo radnje sa luksuznom robom beleže rekordno dobre rezultate, objavljeno je na sajtu www.net.hr.
Dok prodaja jeftinijeg nakita, satova ili umetničkih slika, pada, najskuplji i najekskluzivniji primerci idu bolje nego ikad. U januaru ove godine u Hrvatskoj je plaćeno gotovo dvostruko više poreza na luksuznu robu i usluge nego u januaru 2007.
To, međutim, nije samo lokalni fenomen pošto najveće svetsko tržište luksuznih roba, ono evropsko, koje je "teško" više od 67 milijardi evra, do kraja ove godine računa na pad od svega sedam odsto. Luksuz kao da je imun na recesiju.
U Zagrebu je u poslednje vreme otvoreno nekoliko vrlo ekskluzivnih radnji, a njihovi vlasnici i menadžeri zadovoljno trljaju ruke jer prodaja, kako tvrde, ide sjajno.
To je slučaj i sa nedavno otvorenom parfimerijom "Institut Parfumeur Flores", prvom takvom u ovom delu Evrope, koja u ponudi ima šezdesetak vrhunskih imena iz sveta mirisa i nege, a planira da proširi asortiman sa još dvadesetak.
Na njihovim rafovima je i jedan od najskupljih parfema na svetu "No.1", kuće Klajv Kristijan, u kristalnj bočici s brilijantom i pozlatom, koji košta oko 2.000 evra.
Ovaj proizvod nije samo bizarna zanimljivost ove parfimerije, već je itekako pronašao put do kupaca koji su za ovakvu vrstu užitka spremni da izdvoje više od tri prosečne hrvatske plate.
Ko od običnih građana može da plati 2.000 evra za bočicu parfema?
Profesorka psihologije sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta Mirjana Krizmanić kaže da to nisu obični građani jer u Hrvatskoj oni koji imaju izuzetno mnogo novca, nisu ga najčešće stekli poštenim radom.
U vremenima krize oni kupuju luksuzne vile, automobile, nakit i nameštaj kako bi novac stečen na ilegalan način "oprali". Drugi ga ulažu, jer se boje da im ne propadne u bankama, dok treći, kupujući luksuznu robu, pokušavaju da steknu društveni ugled koji ne mogu da ostvare na neki drugi način, kaže profesorka Krizmanić.
Umetnička dela se, pored zlata, smatraju dobrom i sigurnom investicijom. Otuda i zagrebački galeristi kažu da nisu previše zabrinuti, jer kupaca ima. Oni takođe računaju na očekivani ulazak Hrvatske u Evropsku uniju i pojavu nove kategorije kupaca - stranih poslovnih ljudi.
U Zagrebu, kažu, kupaca ima za svu luksuznu robu, kao što su satovi vrhunskih brendova čija se cena kreće od 20.000 do 40.000 evra, ili ekskluzivni nameštaj, gde stolica košta 5.000 a krevet 8.000 evra.
Ova priča, međutim, ima i drugu stranu. Najnovija istraživanja pokazuju da opada potrošnja osnovnih prehrambenih i higijenskih proizvoda, dok istovremeno njihove cene rastu. Prosečna hrvatska porodica sve teže sastavlja kraj s krajem, pa većina ni ne razmišlja o novom nameštaju, beloj tehinci ili automobilu. O luksuznoj robi tek nema ni pomena.
27. marta 2009.
(Beta)