Ovako je osećao i pisao veliki Ivo Andrić...
''Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen da ni svojom smrću ne mogu da nas obeshrabre.''
''Mali ljudi, koje mi zovemo „deca“, imaju svoje velike bolove i druge patnje, kojje posle, kao mudri i odrasli ljudi zaboravljaju. Upravo, gube ih iz vida. A kad bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo, kao u klupu osnovne škole iz koje smo odavno izišli, mi bismo ih opet ugledali. Tamo dole, pod tim uglom, ti bolovi i te patnje žive i dalje i postoje kao i svaka stvarnost.''
''Tako je ljudski život udešen da uz svaki gram dobra idu dva grama zla, da na ovoj zemlji ne može biti dobrote bez mržnje ni veličine bez zavisti, kao što nema ni najmanjeg predmeta bez senke.''
''Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.''
''Od svoga porekla i detinjstva ne može se lako pobeći.''
''Ljudi vole razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko uzdignu i polete.''
''Od straha su ljudi zli, podli i surovi, ali od straha mogu biti i darežljivi, pa čak i dobri.''
''Celog veka se lečimo od nesrećnog detinjstva.''
''Veliki praznici i svečani dani mogu da pokažu koliko su nam daleki i oni koje smatramo najbližima.''
''Ko prijatelja tumači i analizira, taj ga ne voli.''
''Razgovora i saveta ima uvek, osim onda kad nam je to najpotrebnije.''
''Naš čovek ne ume da se lako i pravovremeno zaustavi ni pri usponu ni pri padu.''
''Kod ljudi koji su čedni žive ruke su bele, mirne i večito mlade.''
''Ako, sa krajnjim naporom, čoveku koji stari pođe za rukom da ostane uredan i čist, to je sterilizovana čistoća apoteke a ne čistoća cveta.''
''Čovek je niko i ništa, putnik na zemlji, prolaznik u ovom prolaznom vremenu, senka na suncu.''
''Ko je dugog veka, taj nadživi sve, pa i svoje zasluge.''
''Svi mi umiremo samo jednom a veliki ljudi po dva puta: jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina.''
''Kod unutrašnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad.''
''Svako hoće da živi, nadoknađujući izgubljeno ili stičući novo, da živi svojim životom, na svoj način i na prostoru na kom se zatekne, pa makar taj prostor ne bio širi od podlanice zemlje, između dve vojske u prolazu.''
Izvor: Mudrosti.org