Jelena Bajić Jočić, mlada rediteljka filma "Led", već imenom nosi mnogo toga. Pored očiglednog da je dama u svetu srpskog filma, a još i debitantkinja, tu je i popularnost oca Radoša Bajića koji je poslednjih godina poznat po TV seriji "Selo gori, a baba se češlja".
Uz podršku porodice - oca Radoša i brata Nedeljka, Jelena Bajić Jočić zakoračila je u svet filma ostvarenjem koje opisuje sledećim rečima: "Led" je poetična elegija o ljudima razapetim između neba i zemlje, film stanja, unutrašnjih nemira i najtananijih strepnji, film atmosfere, nostalgije i sete.
VIŠE O: Filmu "Led"
Kakav je osećaj biti žena reditelj, a još i debitantkinja, u Srbiji, danas?
Kada nešto prihvatite da radite, onda to mora i da se završi. Prihvatila sam uđem u ovu avanturu i verujem da se držim. Nije lako, naporno je i teško, jer treba stalno biti mudar, taktičan i treba umeti sa ljudima. Zadatak žene reditelja je da se izbori za autoritet u ekipi. Mislim da sam u tome uspela, jer smo dobro sarađivali kao prava grupa filmskih entuzijasta. Konačno, za ovaj film, kao i svaki drugi, zaslužan je čitav tim gde je reditelj zapravo kolovođa.
POGLEDAJ: Trejler filma "Led"
Ono što mnogi ne znaju jeste da sam ja mnogo pre nego što je počela da se snima serija izabrala Momčila za glavnu ulogu. Zapravo “Led“ je njegova prva uloga gde je izučio školu, a potom je otišao da snima seriju koja je druga vrsta produkcije, pa je izašla pre. Negde čak i nisam želela da se on pojavljuje, jer sam imala želju da ovim filmom otkrijemo novo lice. Međutim, i ovako nije ispalo loše, jer je on u seriji privukao veliku pažnju. Osim što je lep, Momčilo je i jako dobar i čestit momak iz jedne veoma kulturne i fine porodice. On je stvarno prošao školu ovim filmom – živeo je mesec dana na selu, bavio se poljoprivrednim radovima, učio da jaše, vežbao dijalekt...
Kako je bilo stajati pred očevim tekstom starim čak 35 godina sa spremnošću da ga dovedete u 21. vek? Da li ste se “borili“ sa imenom Radoša Bajića?
To je tekst koji ja poznajem i uz koji sam rasla. Nije mi nikada bio stran. Vrlo sam bliska tom sentimentu i dobro poznajem taj kraj. Očevo ime nisam osećala kao breme. Nikada mi to nije bilo problematično. Ja sam ličnost za sebe. Mislim da samo zlonamerni ljudi mogu da u tome pronalaze neke probleme. Nemam osećaj neke težine zato što mi je otac poznata ličnost i zato što se bavi baš filmom. Sasvim sam resterećena kada je to u pitanju.
Kamera Predraga Jočića u filmu “Led“ pojedine kadrove pretvara u svojevrsne razglednice srpskog sela. Da li ste želeli da ovakvu “reklamu“ srpskog seoskog života za svet?
Ideja je bila da se sva tragedija života i ljudske sudbine smesti u jedan bajkovit ambijent i da se Srbija prikaže onakvom kakvom je možda pamte u nostalgičnim, lepim sećanjima. A takva Srbija i treba da bude.
Međutim, većina domaćih filmova Srbiju prikazuje na jedan, najblaže rečeno, drugačiji način...
Jeste. Ali, ja sam dala sebi za pravo da kao debitant napravim film onako kako želim i kakav odgovara mom senzibilitetu. Čak iako se to nekome ne dopada, a sigurno nekima neće, verujem da imam pravo da uradim nešto za svoju dušu. Bilo mi je važno da sučelim lepotu i surovost života, prirode, ljudi. Jer, verujem, da je to zapravo život: sklop lepote i strahote.
Ritam filma “Led“ je spor, a opet emotivno intenzivan na specifičan način. Vaš osećaj priče i njene atmosfere ili...
To je ritam kojim sa želela da vodim priču od samog početka obzirom da je ovo film koji se bavi najtananiji i najfinijim emocijama i odnosima unutar porodice. To su strune odnosa među ljudima koje ne mogu da se osete u brzom ritmu u kome se danas snimaju filmovi. Bilo je potrebno da se puste dužine, da se puste kadrovi, da se osete tiše i nemir u ljudima koji potajno vlada.
Glavne uloge u filmu "Led" pripale su već velikim glumačkim imenima, ali i nekim novim zvezdama. Tu su: Velimir Bata Živojinović, Olga Odanović, Nela Mihailović, Momčilo Otašević, Nenad Jezdić, Biljana Mišić, Rale Milenković... Film možete pogledati u bioskopima.