Prema rezultatima istraživanja do kojih su došli, reakcija na grebanje noktima po školskoj tabli, zvuk koji je slične frekvencije kao vrisak ili plač beba, može da bude povezan sa praistorijskim instinktom za preživljavanje.
Tokom istraživanja 13 volontera podvrglo se skeniranju mozga dok su slušali razne zvuke. Zvuk noža koji grebe po staklenoj flaši ocenjen je kao najneprijatniji, a u stopu ga prati zvuk koji nastaje kada se viljuškom grebe po staklu.
Pisanje kredom po tabli je zvuk koji je ocenjen kao treći po neprijatnosti, grebanje lenjirom po boci zauzelo je četvrto mesto, dok je zvuk grebanja noktima po tabli ocenjen kao peti najneprijatniji zvuk.
Dalja analiza ustanovila je da je našem uhu lakše da čuje ove visoko frekventne zvuke.
- Postoji frekvencijski okvir na koji su naše uši najosetljivije. Zvuci poput vriska, koji je ljudima naročito neprijatan, se svrstavaju u one koji nam ne prijaju ali tek predstoji debata o tome zašto je to tako. Izgleda da to ima veze sa nečim primitivnim u nama - rekao je istraživač sa Univerziteta u Njukastlu, dr Sukbinder Kumar.