Za danas sam vam pripremio jednu proširenu zagonetku. Zadatak je da odgovorite ko je ova grupa ljudi.
Dakle, oni se ljube, grle i rukuju prilikom svih javnih susreta.
Osmehuju ti se i kada o tebi misle najgore.
Brutalni su i bezobzirni prema svakom koga prepoznaju kao konkurenciju.
Ako nisi za njih, onda si automatski protiv njih.
Njihovi ciljevi opravdavaju sva sredstva.
Moć ih uzbuđuje i koriste je isključivo za ostvarivanje ličnih interesa.
Stalno se dodvoravaju crkvi, ali ih to ne sprečava da gotovo uvek deluju kao potpuni bezbožnici.
Kada jednom počnu da te reketiraju ne prestaju sve dok ti ne izmuzu sve pare.
Vole da se kreću po raznim prijemima i javnim skupovima i da ogovaraju jedni druge.
Veliki i mali šefovi u grupi su sujetni do krajnjih granica i vole kada podređeni pokazuju da ih obožavaju iako su svesni da ih svi oni u stvari ne vole i da ih uglavnom mrze zato što ih se plaše.
Sa osobama iz grupe se međusobno pomažu, ali samo do one granice na kojoj ta lojalnost može da naškodi ličnom interesu.
Pohlepni su, ali oni to nazivaju strastvenošću.
Zli su i pokvareni do srži, ali oni to nazivaju pragmatičnošću i realnošću.
Nemilosrdno kažnjavaju neposlušnost koju odmah proglašavaju za izdaju.
Članovi grupe vole da se okupljaju oko vođe i da posle prijateljima tvrde kako ga dobro poznaju i kako su s njim na „ti“.
Bes protiv nadređenih često pretvaraju u iskaljivanje besa prema podređenima.
Od svakog posla procenat zarade, a to je uglavnom između 10 i 50 posto, daješ onome ko je nešto viši u hijerarhiji. On dogovoreni procenat od svojih prikupljenih sredstava daje onom ko je još viši i tako sve do vrha.
Dakle, ko je ova grupa ljudi? Priznajte ko vam je prvi pao na pamet – DS, SNS, Ujedinjeni regioni, srpska Vlada uopšte, SPS, bivša vlada, ona davno bivša srpska vlada, nekadašnji JUL, ili britanski režim, američki režim...
U stvari,reč je o Toniju Sopranu, mafijaškom šefu iz tv serije „Porodica Soprano“ i o mafijaškoj porodici kojom upravlja. Prijatelji kojima sam pričao ovu zagonetku davali su slične odgovore kao što su oni za koje pretpostavljam da su i vama došli u misli, a jedan je čak rekao „Ma to su neki fašisti mamicu im...“
I sad se pitam – zašto Toni Soprano nije namah prepoznatljiv kod nas. Očigledno da naše iskustvo radi protiv njega. Naše top liste mnogo brže prepoznaju domaću produkciju. Pitam se da li je već neko nekad rekao: Mafija nema alternativu...
Dača Kocjan