Nekako mi se čini da je ono prvo što nam fali u stvari ono na šta ni ne pomislimo odmah. Hajde da pokušam to i da dokažem.
Poslušajte ovaj dijalog:
Na školskom hodniku direktor sretne Pericu i upita ga:
-Šta ti radiš tu?
-Ma, izbacila me učiteljica sa časa, odgovori Perica
-A šta sada ona radi
- Ma eno je, briše dupe
Nešto u ovom dijalogu nije jasno. Kao da nešto fali. Kao da nam fali prva polovinja vica da bismo ga dobro razumeli.
Evo prve polovine:
Izvela učiteljica Pericu na tablu i rekla mu da nacrta nešto okruglo. Perica nacrta dupe, a učiteljica poludi i izbaci ga sa časa.
Sada sve ima smisao. Kada znamo i prvu polovinu priče. Kako to izgleda u stvarnosti?
Pre nekog vremena naslov u novinama, veliki mastan, tako reći slaninasto holesterolno, crni - a kaže: Vlada će obezbediti za popljoprivrednike u Srbiji 300 miliona. Usput, da li je važno da li govorimo o evrima ili dinarima? To je isto kao kad nam nije važno da li je reč o tortama ili rolatima kad na stolu nismo imali ništa slatko već metar nedelja. Dakle, vlada izdvaja 300 miliona za poljoprivrednike. Rekao bi neko – baš dobrodušna vlada. To bi rekao neko ko ne zna da vlada poljoprivrednicima u Srbiji duguje milijardu. Bila ova vest nedavno i na televiziji. Zamislite da ste nekom pozajmili 100 hiljada dinara, trenutno ste bez para, nemate šta da jedete, a on, koji kasni sa vraćanjem duga već nekoliko godina, dobrodušno vam udeljuje 30 hiljada dinara i tapše vas po leđima po sitemu „Je l vidiš da te ja volim i da mislim na tebe“.
Eto šta nama fali kao broj 1 u Srbiji – trebalo bi da nam neko kaže i prvu polovinu vica. Kod nas svi pričaju samo druge polovine ili samo krajeve priča tako da vesti ne možemo da shvatimo u potpunosti. A to, naravno da odgovara onima koji znaju celu priču. Ili, može i ovako: ako nam i kažu ko briše dupe, nikada nam ne saopšte i zašto to radi. Iako na prvi pogled odgovor na pitanje ZAŠTO u vestima koje nam serviraju izgleda kao da se podrazumeva, uvek bi trebalo da se setimo i učiteljice iz priče.