Čim je potvrđeno da je se Baumgartner prizemljio, inženjeri u kontrolnoj sobi usmerili su pažnju na balon i kapsulu. Preko daljinskog upravljanja odvojili su kapsulu od balona, koja se spustila na zemlju uz pomoć sopstvenog padobrana. Kapsula je pala 88 kilometara istočno od mesta gde se spustio Baumgartner, dok je balon izduvan uz pomoć najlonskog konca. Teorijski, kapsula bi mogla ponovo da se koristi, dok balon može da se upotrebi samo jednom.
Feliksov tim još proučava stanje njegovog organizma u trenutku kada je dostigao brzinu od 1,24 Maha (1.173 kilometara na sat). Jedan od glavnih naučnih ciljeva skoka bio je da se otkrije više o ponašanju ljudskog organizma u ovakvim uslovima. Sve što zasad znamo jeste da je preživeo, što dokazuje da su spekulacije da bi njegovo telo moglo da eksplodira usled pritiska bile neosnovane. Baumgartner kaže da nije bilo traumatično probiti brzinu zvuka, jer ga je odelo štitilo od spoljnjih uticaja.
Feliksov tim opisao je kacigu i odelo kao "njegov lični sistem za održavanje u životu". Odelo je napravljeno po ugledu na ona koja su nosili piloti na izvidničkim avionima na velikim visinama, ali nikad nije oprobano u slobodnom padu pre no što je Feliks počeo da ga testira.
Odelo se sastoji se od četiri sloja. Unutrašnji pruža udobnost kretanja, dok je sledeći sloj, "gasna membrana", pomagao u savladavanju vazdušnog pritiska. Zatim dolazi sloj koji održava oblik odela i, na kraju, spoljašnji koji je nezapaljiv i štiti od spoljašnjih temperatura.
Da. Najmanje dan pre skoka Feliks je jeo hranu sa niskim sadržajem vlakana, jer se brzo vari i ne izaziva gasove. U okruženju niskog pritiska može doći do širenja gasova i jakih unutrašnjih bolova, što je poznato kao “barotrauma”.
Feliks je iz istih razloga, baš kao što rade i ronioci, morao da udiše kiseonik dva sada pre skoka kako bi se smanjio nivo azota u krvi.
Da je došlo do oštećenja odela na visini većoj od 19,2 kilometra, takozvanoj “Armstrongovoj granici”, gde voda ključa na temperaturi tela, Feliksu bi proključala krv.
Stručni tim napravio je detaljan plan njegovih aktivnosti kako bi bio u potpunosti odmoran. To znači da je morao da ode na spavanje tačno 12 sati pre uzletanja, kako bi mogao da odspava 8. Ali, zbog užurbanog rasporeda na sam dan skakanja morao je da se probudi nekoliko sati pre svanuća. Baumgartner je izjavio da pre važnih skokova voli da crta kako bi pročistio um.
Njegov tim označio je 16 najrizičnijih situacija koje je trebalo rešiti pre poduhvata. U to spada ultraljubičasto zračenje, iznenadne promene vetra, udar prilikom sletanja, ekstremne temperature, nedostatak kiseonika, dekompresiona bolest, nekontrolisane rotacije prilikom pada, vazdušni udarni talasi i požar u kapsuli. Dve najveće opasnosti su bile pukotina u odelu ili kapsuli i slučajno otvaranje padobrana.
S obzirom na visinu na kojoj je bio, izgleda fascinantno da je mogao da se spusti sa takvom preciznošću. Njegov tim kasnije je potvrdio da je mesto spuštanja bilo samo 36 kilometara od mesta sa koga je uzleteo. Od momenta kada je otvorio padobrane i kada je prestao slobodan pad, Baumgartner je mogao da “upravlja” do željenog mesta za spuštanje.
- Povlačim se iz ovog opasnog posla. Želim da se zaposlim kao pilot u helikopteru. Boriću se protiv požara i spasavaću ljude. Bez imejlova, bez telefonskih poziva - izjavio je Baumgartner.
Samo balon koji je Baumgartner koristio, a koji je za jednokratnu upotrebu, košta 250.000 dolara. Procenjuje se da je glavni sponzor, "Red bul", potrošio nekoliko miliona dolara. Zbog toga se ne očekuje da u skorije vreme neko pokuša da obori Feliksov rekord.
Ne. Ali ga je, zajedno sa roditeljima, posle skoka dočekala njegova devojka Nikol Etl.
Izvor: Gardijan/Blic