Hrana koja je bogata proteinima kao i mastima i ugljenim hidratima uspešno greje promrzlo telo, recimo gulaš od divljači.
Začini koji imaju termogenički učinak poput čili papričica, đumbira ili bibera takođe nas može ugrejati. U tmurnim danima od hladnoće nas mogu zaštiti supe i varivo koje sadrži korenasto povrće kao što je koren peršuna, šargarepe, luka.. Naime, u Kineskoj tradicionalnoj medicini povrće kome je potrebno duže vremensko razdoblje za rast i čiji jestivi delovi rastu ispod površine zemlje je “toplo“ povrće koje greje. Ukoliko se jelo od korenastog povrće obogati recimo belim lukom i đumbirom, grejanje je zagarantovano.
Manje je poznato i da nas namirnice bogate gvožđem poput crvenog mesa i zelenog lisnatog povrća (spanać, blitve, brokoli) može u određenoj meri zagrejati budući da se telo zagreva putem krvi, a gvožđe je potrebno za zdravu krv.
Mogu li nas vrući čaj i alkoholni napitak zagrejati?
Kada se spomene zima i hladno vreme često nam je prva slika topli napitak koji se puši i da nam zagreje dušu i telo. Ipak, unos toplog napitka zapravo ne može značajno da povisi temperaturu tela. Topli napitak sadrži vrlo malu količinu energije. Osim toga, unosom toplog napitka mozak dobija signal da pošalje više krvi prema površini kože što uzrokuje širenje krvnih žila u koži i stvaranje prividnog osećaja topline, a ne dolazi do stvarnog podizanja telesne temperature.
Tradicionalni zimski topli napitak koji se pije širom Evrope je kuvano vino . Sadrži šećer, aromatične začine i alkohol koji se u narodu odomaćio kao idealno zimsko piće. Ali radi se o mitu, a istina je da alkohol zapravo ne greje već upravo suprotno – hladi. Alkohol deluje na način da širi vene čime se omogućava da toplija krv dođe na površinu kože.
Izvor:Gastro.hr