Ana Ivanović je nakon filana u Indijan Velsu dobro započela takmičenje i na WTA turniru u Majamiju, ali iznenađenje je stiglo u 3. kolu kada je potpuno neočekivano poražena od Agnes Savaj sa 4:6, 6:4, 1:6.
Kako si se osećala posle meča?
- Potpuno isfrustrirano. Razočarana sam strašno, jer mi ništa nije polazilo za rukom. Nisam uspela da iskontrolišem servis, iako sam na početku mislila da su sve šanse na mojoj strani. Osećam se strašno, jer sam očekivala mnogo više u Majamiju.
Da li je problem u tome što si Indijan Vels igrala do kraja?
- Nije, jer sam imala dovoljno vremena između. Vežbala sam nekoliko dana i mislim da je to bilo dosta za pripremu. Tokom poslednjeg meča se nisam najbolje psihički osećala, a sada sam još više razočarana.
Ako se vratiš u vreme kada si bila u Francuskoj i igrala gren slem, tada je sve izgledalo savršeno. Da li je povreda doprinela ovakvom preokretu i padu u igri?
- Mislim da jeste. Ali i to je neko iskustvo za ubuduće. Odlično sam se osećala kada sam došla u Majami, dobro sam trenirala i mislila sam da ću daleko stići. Možda se sve ovo i desilo zato što sam previše očekivala.
Šta ti je trener rekao nakon meča?
- Nas dvoje uživamo u zajedničkom radu i imamo odličnu komunikaciju. Mada, još se dovoljno ne poznajemo i trudimo se da što pre to nadomestimo. Složio se sa mnom da je bilo jako malo dobrog tenisa tokom meča sa Agnes.
Da li ste pričali o usklađivanju privatnog i sportskog života? Da li je i to bio problem u Majamiju i da li o tome razmišljaš i sama pred spavanje?
- Zanimljivo pitanje, pošto pred meč nisam spavala najbolje. Ali, tada sam mislila o igri i imala sam želju da se dobro pokažem, jer sam odlično trenirala i osećala sam se dobro. Uprkos svemu, razmiljam o planovima za budućnost i bitno je da zadržim pozitivan stav. Noć pre meča sam zaspala oko 01.00 i sve vreme sam govorila sebi da moram da se opustim i odmorim, ali nisam uspevala da zaspim. Moguće da je nedostatak sna doprineo porazu.
Pre nekoliko nedelja sa Jelenom si pokušala da plasiraš Srbiju u Svetsku Grupu, po prvi put u istoriji. Šta to znači za tebe i tvoju zemlju?
- Jako je važno što smo se vratili i mislim da je to veliki korak za Srbiju. Ljudi su jako uzbuđeni zbog svega. To su i dokazali na mečevima u Beogradu. Bilo je više od 15 000 sjajnih navijača. Ako pobedimo Španiju imaćemo ponovo šansu da igramo u našoj zemlji sledeće godine, a publika to jedva čeka.
Kakav je osećaj sada, kada se prisetiš svega?
- Neverovatan. Srbija ime veliku kulturu. Poznati smo po fudbalu, košarci, vaterpolu, ali i po tenisu u poslednjih nekoliko godina. Očekivala sam uzvike tokom poena, ali zasta su svi pokazali da pripadaju ovom sportu i da ga dobro poznaju, tako da su poštovali sva pravila. Bila sam jako motivisana, posebno zato što mi je ovo bio prvi zvaničan meč kod kuće. Divno iskustvo!
Kako ste funkcionisali kao tim, s obzirom na to da ste Jelena i ti rivalke u WTA trci? Da li je bilo teško zbog toga?
- Tenis je individualni sport, ali mi provodimo dosta vremena sa svojim timom tokom takmičenja. Fed kup je odlično takmičenje kroz koje se bar jednu nedelju odvojite od standardnih obaveza, funkcionišete u drugačijem timu i to prija. Mi smo imali veoma mlade devojke, od 15 godina, ali u reprezentaciji smo bili jednaki i mislim da je to sjajno iskustvo za njih, jer imaju veliki talenat. Davali smo im brojne savete i bilo nam je i lepo i zabavno. Bilo je divno biti okružen samo ljudima iz Srbije neko vreme.
Da li to znači da ćeš i u budućnosti igrati samo za Srbiju? Neke zemlje daju ogroman novac da u svoje reprezentacije dovedu velike igračice, da li brineš o tome?
- To mi zaista nije važno. Igraću za Srbiju i uvek se trudim da svoju zemlju na svim takmičenjima predstavim u lepom svetlu. Fed kup je nešto zaista posebno. Organizacija u savezu, a i samom takmičenju je bila dobra i moram da kažem da sa svim tim ljudima imam odličnu saradnju.
Ove godine Roland Garos se igra od 24. maja do 7. juna, da li uzbuđena što ćeš uskoro imati šansu da odbraniš titulu osvojenu prošle godine?
- Volim da igram taj turnir, jer sam tamo igrala svoje prvo četvrtfinale, prvo finale, a tamo se desila i prva gren slem titula. Uvek uživam u igrama u Parizu i ponesem neko dobro iskustvo i utiske odatle. Uvek me obuzmu posebne emocije kada se tamo vratim.
Da li možeš da napraviš neku paralelu između tebe i Jelene na startu ove sezone?
- Mislim da svaka karijera mora da doživljava uspone i padove. To svako treba da zna i ne treba biti isuviše zabrinut. Gubljenje mečeva je sastavni deo igre. To mora da se prihvati, ali ne i da se dopusti da te to izlomi i osujeti. Moraš da nastaviš da radiš i da veruješ u sebe. Nas dve smo dugo bile u vrhu i samo pobeđivale. I dalje smo među top igračicama. Možda je malo drugačije to što nemamo veliku istoriju tenisa u Srbiji, pa ne možemo da pričamo sa nekim našim igračicama koje su ranije bile u ovoj situaciji. Kada dođeš u najbolju poziciju možda ne razmišljaš previše koliko treba da radiš da bi tu i ostao. Moramo da naučimo da to prihvatimo.
Da li si svesna koliko mladih devojaka u Srbiji inspirišeš da krenu tvojim stopama?
- Drago mi je što ja inspirišem neke da igraju tenis, pošto sam i sama tako počela dok sam kao mala gledala Moniku Seleš. Srećna sam ako i sama sada ostavljam takav utisak na decu. Arena je to potvrdila tokom Fed kupa, jer je bilo puno devojčica od 10 godina koje su navijale. U našem timu je bila i Aleksandra Krunić, koja ima 15 godina i na neki način smo joj bili mentori. Vežbala je sa nama i nadam se da je stekla iskustvo za juniorske mečeve koje igra sada.
Uz velike ovaveze koje imaš u tenisu uspevaš da se baviš i humanitarnim radom?
- Taj osećaj me čini presrećnom. Tenis mi je otvorio neka nova vrata, a pomaganje ljudima je nešto što volim i uvek ću to raditi. Pre nekoliko godina sam se pridružila UNICEF-ovom programu u Bosni i Srbiji. Uvek kada sam ovde pokušavam da posetim neke škole i razgovaram sa decom. Imali smo i nekoliko izložbi preko kojih smo prikupili novac za pomoć za UNICEF. Nadam se da ću u budućnosti to raditi i na svetskom nivou, jer me to mnogo inspiriše. Zaista sam srećna što mi je tenis dao mogućnost da i ovo radim.
Katarina Stoković
31. 03. 2009.