Iako svi negde znamo da ne treba jesti brzo gutajući nesažvakanu hranu, malo nas se trudi da se toga i pridržava. Sporo obedovanje ne samo što prija čulima koja natenane uživaju u hrani, nego je i veoma važno za naše zdravlje, odnosno pravilan rad organa za varenje.
Stručnjaci kažu da bi glavni obrok trebalo da traje pola sata do sat vremena, pa zato kada sledeći put u brzini grozničavo budete trpali hranu u usta prosto je usisavajući tek da namirite prazan želudac, setite se sledećih blaogodeti koje je nabrojao "Covermagazin" a koje biste imali da sporije jedete: .
Uživaćete u različitim ukusima i teksturi
Ako jedete sporije obroci će vam postati iskustveni doživljaj, a ne natrpavanje hranom. Prema hrani se ponašajte kao prema prirodi. Pokušajte da da uživate u bojama, ukusima, aromama…
Smanjujete rizik od prejedanja
Treba oko 20 minuta da bi signal sitosti stigao do mozga. Usporavajući unos hrane mozak će na vreme shvatiti da je telo sito.
Smanjujete rizike probavnih tegoba
Prebrzo konzumiranje hrane može da uzrokuje probavne probleme, bolove u želucu, glavobolje i druge zdravstvene probleme. Na obede gledajte kao na aktivnosti tokom kojih ćete se opustiti i uživati bez razmišljanja o problemima.
Kako da se usporite dok jedete:
Jedite pre nego što postanete neizdrživo gladni
Ako ste previše gladni biće vam teško da jedete polako. Najbolji način je da ne čekate glad da biste jeli, nego da imate obroke uvek u isto vreme. Rasporedite tri glavna i dva međuobroka u vama odgovarajuće vreme.
Između zalogaja odložite kašiku/viljušku
Klasičan savet je da između zalogaja spustite pribor i sažvaćete hranu. Nakon što progutate, ponovo uzmite kašiku/viljušku. To će vas usporiti, ali i smanjiti nakupljeni stres.
Usredsredite se na hranu
Često dok jedemo gledamo tv, mislimo o nekim problemima, ni ne razmišlajjući o hrani koju jedemo. Koncentrišite se samo na jelo, to će vam doneti mnogo veći užitak. Nemojte pratiti tuđi tempo nego se usredsredite na sebe i ukus hrane koju unosite.