Nutritivno, riba je namirnica izuzetne vrednosti, posebno je bogata esencijalnim i blagotvornim omega-3 masnim kiselinama i belančevinama. Ipak, riba je i lako kvarljliva namirnica. Ubrzo nakon ulova, kod ribe nastupaju biohemijski i mikrobiološki procesi koji mogu da dovedu u pitanje njenu svežinu i kvalitet.
Koraci u prepoznavanju svežine ribe
Prvi korak u oceni svežine ribe jeste procena njene kože. Sveža riba ima svetlu kožu koja se preliva u duginim bojama, a na njoj je prisutna vodenasta, prozirna sluz. Što je pigmentacija na koži bleđa i bez sjaja to je riba starija . Pokvarenu ribu možete prepoznati i po mutnoj sluzi na koži. Pravi poznavaoci već po stanju očiju mogu prepoznati svežinu ribe, pa tako sveža riba ima izbbačene oči, i crnu blistavu zenicu. Sa svakim danom stajanja oči gube sjaj, a ukoliko naiđete na ribu s mlečnom bojom i zenicom sive boje zaobiđite ju u širokom luku jer je sigurno pokvarena. I škrge nam mogu otkriti svežinu ribe, pa birajte one sa škrgama svetle boje bez sluzi, a izbjegavajte one sa škrgama žućkaste boje i sluzi mlečne boje. I sam miris škrga nas može navesti na pravi put: ukoliko osetite miris morskog bilja riječ je o svežoj ribi; neutralan miris nije razlog za brigu, ali kiseli miris sličan mirisu kupusa, svakako jeste.
Važnost unutrašnjih organa
Ukoliko riba nije očišćena njenu svežinu možete prepoznati i po stanju unutrašnjih organa. Crveni bubrezi i ostali unutrašnji organi prepoznatljiv su znak sveže ribe, a svaki gubitak crvene boje ili znak smeđe boje, razlog su za uzbunu. Kod filetirane ribe svežinu je nemoguće oceniti pomoću stanja očiju ili škrga, pa je važno koncentrirati se na sam izgled mesa. Ukoliko je ono čvrsto i elastično, glatke površine, prozirne i sjajne boje pred vama je sveža riba. Svaka promena na boji i elastičnosti mesa znak su starosti ribe, a ona mutne boje i mekanog mesa treba izbegavati.