Ekipa internet sajta koji se bavi istraživanjem kadrovskih pitanja poput zapošljavanja i visine plate, PayScale.com sprovela je anketu među zaposlenima iz raznih profesija da ocene koliko njihovo zanimanje štetno ili povoljno utiče na čitav svet kao celinu. Veoma zanimljive rezultate njihovih odgovra na konkretno pitanje "Da li vaš posao svet čini boljim mestom?" prenosimo vam sa sajta "Dnevnik.hr".
Top lista zanimanja najštetnijih po čovečanstvo:
1. Radnici u fast foodu
Njih čak 38 odsto reklo je da njihov posao najlošije utiče na svet. Mnogi zaposleni objektima brze hrane ne osećaju se dobro kada svojim gostima prodaju masne sendviče i pomfrit. "Čini se da zaposleni u tom sektoru osećaju da doprinose epidemiji gojaznosti. Oni znaju da ta hrana nije dobra za zdravlje, a oni je uprkos tome prodaju ljudima", objasnila je razloge ovakvog stava Kejti Bardaro, ekonomistkinja u PayScale-u.
2. Zaposleni u kazinu
Radnici u kockarnicama misli da njihov posao svet čini lošijim mestom za život, tačnije njih 17,2 odsto, dok je polovina ispitanika zaposlenih u kazinu rekla da njihov posao ne čini apsolutno ništa da bi se svet poboljšao. Gledajući kockare kako bacaju svoj novac u nepovrat, stvara osećaj griže savesti kod mnogih koji rade u kazinima, naročito kod onih koji dele karte. "Verovatno se osećaju loše jer uzimaju novac ljudima koji uglavnom sebi ne mogu da priušte da izgube taj novac', objašnjava Bardaro.
3. Teleprodavci
Mnogo manje nego prethodna dva zanimanja, 9,4 odsto zaposlenih u teleprodaji smatra da njihov posao čini svet lošijim mestom za život. Ometanje ljudi prilikom obavljanja svakodnevnih poslova kako bi se pokušalo da im se proda neki proizvod koji im verovatno ni ne treba, čini teleprodavce nezadovoljnim sa stanovišta uticaja njihovog posla na svet. Ukoliko prodavac veruje da proizvod koji prodaje ima vrednost i zaista može da pomogne ljudima, onda se stav o njihovom poslu menja, prenosi "Dnevnik.hr".
4. Urednik vesti na televiziji
Objavljivanje vesti o prirodnim katastrofama, masovnim ubistvima, ekonomskoj krizi i sl. ostavlja posledice na neke urednike televizijskih vesti. Njih 8,1 odsto smatra da njihov posao čini svet lošijim mestom za život. "Ponekad urednici u vesti moraju da stave loše stvari koje su se dogodile jer tako program ima veću gledanost", kaže Baradaro objašnjavajući zašto su urednici tv vesti tako ocenili svoj posao.
5. Konobari
Posluživati ljude dok se zabavljaju možda bi i moglo da bude zanimljivo, ali 6,7 odsto konobara ne smatra da njihov posao ima mnogo smisla. "Čine li alkohol i posledice koje opijanje nosi sa sobom, poput vožnje u pijanom stanju, svet boljim mestom? Mnogi konobari smatraju da to nije tako", kaže Džoel Garfinkl, trener za karijere.
6. Sudski izvršitelji
Provodeći dane u poteri za ljudima koji nisu platili svoje kredite, može biti emotivno iscrpljujuće, pa 4,9 odsto izvršitelja smatra da upravo njihov posao čini svet lošijim mestom za život. "Neki izvršitelji osećaju krivicu kada pokušavaju da uteraju dug od ljudi koji su zapali u finansijske poteškoće i stoga zaostali u otplati kredita", kaže Garfinkl.
7. Modni dizajner
Posao modnog dizajnera za 4,9 posto zaposlenih u toj industriji čini svet lošijim mestom. Njih 36 odsto smatra kako njihov rad nema apsolutno nikakav pozitivan uticaj na svet. "Mnoge osobe imaju problem sa izgledom svog tela, a modni dizajneri imaju moć da to još više pogoršaju. Naročito ako dizajniraju odeću prema modelu koji ne predstavlja telo prosečne žene", objasnila je Bardaro.