Na ATR Računskoj neuronaučnoj laboratoriji u Japanu, istraživači su uz pomoć mašina za funkcionalni imidžing magnetske rezonance (fMRI) i elektroencefalografa (EEG) proučavali troje ljudi u uspavanom stanju tokom nekoliko dana.
Volonteri su izvestili o šest, sedam vizuelna sna po satu, tako da su u proseku bili u mogućnosti da istraživačima predoče oko 200 snova. Većina njih se odnosila na svakodnevne aktivnosti – poput vožnje automobila, odlaska u kupovinu, na posao... Tek povremeno, našao bi se i neki neobičan san, poput razgovora sa poznatim glumcem.
Istraživači su snove razvrstali u 20 opštih kategorija, u zavisnosti od toga šta se najčešće ponavljalo u snovima. Zatim su našli fotografije koje najbolje odgovaraju određenim kategorijama, a onda su posmatrali magnetnom rezonancom mozak ispitanika dok su posmatrali te slike.
Kasnije su poredili skenirane izveštaje o aktivnosti mozga u budnom i stanju sna, a posebno njegove određene delove koji su bitni za proces vizuelizacije - od sposobnosti uočavanja kontrasta boja do prepoznavanja objekta.
Najnovije istraživanje oslanja se na prethodno koje je ovaj tim uradio - o nižem nivou vizuelizacije u snu, a pripremaju se da u dogledno vreme urade projekat tokom kojeg bi “kupili” informacije iz mozga tokom REM faze.
REM se dešava na kraju svakog 90-minutnog ciklusa spavanja koji su karakteristični za normalan ljudski san.
izvor: Medical Daily/Novi magazin