Muslimani u petak slave Kurban Bajram

Prvog dana praznika obavlja se bajramska molitva - Bajram namaz.

Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini, a Kurban Bajram je dva meseca i 10 dana posle Ramazanskog Bajrama.

Kurban Bajram se naziva i hadžijski zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće u Ćabi, odnosno u Meki, u Saudijskoj Arabiji, najvećem islamskom svetilištu.

Hadž je jedna od pet glavnih verskih obaveza punoletnih islamskih vernika, ukoliko mogu finansirati troškove hodočašća, ne ugrožavajući normalan život svoje porodice.

Hadžiluk se ne smatra samo ispunjavanjem božje zapovesti, nego i dokazom jednakosti svih pripadnika islamske vere pred Alahom, a cilj mu je i potvrda jedinstva i solidarnosti islamskog sveta.

Praznik se zove Kurban Bajram jer se tada prinosi žrtva - kurban (ovca ili goveče), što znači približavanje Bogu. Prinošenje žrtve značajan je deo hadža. Taj obred vrše svi oni koji za to imaju mogućnosti. Običaj je da se meso (od kurbana) deli sirotinji, susedima i rodbini.

BEOGRAD, 25. oktobar 2012. (Beta)

kurban bajrammuslimaniverski praznik