Jedan od njih je i anonimni autor pisma koje ovih dana kruži internetom i sudeći po broju ljudi koji ga sa zadovoljstvom distribuiraju dalje, ima veliki broj istomišljenika koji žude za nekadašnjim možda jednostavnijim, običnijim, staromodnijim, ali lepšim, lakšim i bezbrižnijim životom.
Zašto volim dobra stara vremena?
"Danas svakog jutra, prosečan Srbin, u demode kineskoj garderobi, ispija brazilsku kafu, seda u italijanski auto, kupi za doručak francusko pecivo, vozi ulicama asfaltiranim nemačkim parama i stigne na posao u austrijsku firmu.
Odmah uključuje japanski mini-kompjuter i na engleskom jeziku počne da obavlja radne obaveze..
A kad se vrati sa posla negde u kasnim večernjim časovima, opere ruke turskim sapunom, otvori slovenački frižider, izvadi iz njega konzerviranu američku hranu, nalije čašu portugalskog vina, upali
južnokorejski televizor i uživa u latinoameričkim sapunicama, dok ga greje ruski gas.
Međutim nije uvek bilo tako u Srbiji, a i šire. U stara dobra vremena bilo je ovako:
Svakog jutra, prosečan Srbin, u modernoj garderobi (koju su proizvodli Beko, Kluz i ostali, a koja se izvozila po celom svetu), ispija cuvenu Centropromovu kafu, seda u domaći auto koji se proizvodio i u Kragujevcu i u svakoj republici bivše Jugoslavije, kupi za doručak PKB pecivo i jogurt, vozi ulicama asfaltiranim nemačkom ratnom odštetom ili parama koje su nemački turisti ostavili na Jadranskoj obali ili od nekog Titovog bespovratnog kredita kojim nas je svet u to vreme obasipao. I posle par minuta stigne na posao u državnu firmu gde je bio bog i batina, odnosno Radnik Samoupravljač.
Odmah se uhvati za Iskrin telefon i na srpskom jeziku počne da obavlja radne obaveze, bez obzira da li zove Ljubljanu, Zagreb, Skoplje, Sarajevo ili Prištinu. Ne treba mu ništa osim srpskog jezika da bi ga ceo svet razumeo?
A kad se vrati sa posla najkasnije u 2 popodne, opere ruke Merima sapunom iz Kruševca, otvori domaći frižider, izvadi iz njega nekonzerviranu hranu kao ovi robovi danas, već njeguški pršut, homoljski sirac i domaće čvarke, nalije čašu dobrog vršačkog vina, uključi EI Niš televizor i uživa u domaćim TV programima, dok ga greje spokojnost i bezbriznost.
Eto, zato volim dobra stara vremena!"
Davna stara vremena su svakako imala svoju draž, a i mi bismo se složili da je većina stvari i bila bolja nego danas... Ipak, ne možemo a da se ne otmeno utisku da većina nas svojevremeno i nije baš umela da ceni blagodeti za kojima danas žalimo, zar ne?
Ljudi su čudo...
priredila: