Zvanično je zabranjena, ali i u Srbiji se već koristi genetski modifikovana hrana. Uvozimo meso iz zemalja gde se uveliko stoka hrani žitaricama sa izmenjenim genima, namirnice se filuju raznim veštačkim dodacima, a gazirani napici bez šećera zasluđuju se sladom kukuruza, koji je prošao proces genetskog inženjeringa.
Još veći problem je što se proizvodi sa sirovinama kojima su izmenjeni geni prodaju bez oznaka i upozorenje. To ne dozvoljavaju moćne multinacionalne kompanije, jer im takva reklama nije potrebna.
- Svi smo postali zamorčići industrije koja proizvodi zamene za prirodne sirovine - kaže za „Novosti“ profesor Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.
- Prirodne arome, boje i zaslađivače zamenjujemo veštačkim. Šta je proteklih 20 godina izbačeno iz upotrebe, a godinama su nas uveravali da određeni zaslađivači, na primer, nisu štetni. Sada je u upotrebi druga generacija zaslađivača, za koju, takođe, tvrde da nije štetna.
U pripremi je i treća generacija, o čijim efektima ćemo tek da saznamo.
Tako se otvara pitanje koncentracije veštačkih materija u organizmu čoveka posle izvesnog perioda uzimanja. Istraživanja upotrebe genetski modifikovane hrane pokazuju veoma uznemiravajuće rezultate po zdravlje ljudi.
Kod eksperimentalnih životinja u drugoj generaciji se javljaju problemi sa organima, u trećoj su registrovani tumori, a u četvrtoj besplodnost i smrtnost. A šta je u stvari genetski modifikovan proizvod?
- To je ukrštanje gena bakterija sa genima biljaka ili životinja - ističe profesor Ševarlić. - Isti proces se najverovatnije radi i sa genima čoveka, mada ne smem da tvrdim. Kako kontrolisati proces gašenja gena, koji može da mutira na 36.000 načina.
U Sjedinjenim Državama, broj pčelinjih društava smanjen je za čak 50 odsto. Pčele su došle u kontakt sa polenom biljaka koje već proizvode pesticide. Trebalo bi da se zapitamo kada smo čuli dživdžana ili videli vrapca.
Prema njegovim rečima, šteta od genetski modifikovanih proizvoda mogla bi da bude agroekonomski katastrofalna. Kako tvrdi, bez posla bi u tom slučaju ostalo direktno 5.000 ljudi, a indirektno oko 15.000 zaposlenih, odnosno bez izvora prihoda bi ostalo oko 150.000 ljudi.
Mi i region
U Srbiju je GM hrana ušla 2000. godine. U to vreme naša vlada je prihvatila donaciju Amerike od 50.000 tona sojine genetski modifikovane sačme.
Sada u Srbiji nekoliko hiljada hektara je pod ovakvom sojom. Ta sačma bila je predviđena za proizvodnju stočne hrane i od tada se koristi u štalama i oborima i u našoj zemlji. Tako se možda može i objasniti zašto su pojedine suvomesnate prerađevine jeftinije od mesa od koga su napravljene.
Bugarska vlada je dozvolila proizvodnju genetski modifikovane hrane, ali je kasnije odustala zbog pritiska javnosti.
Takvih proizvoda zvanično nema u Mađarskoj, a za Rumuniju je poznato da pod ovakvim kulturama ima stotine hiljada hektara. U Hrvatskoj je proizvodnja GM hrane zabranjena.
Izvor: Novosti.rs