Cvetić Vlade Srbije vredan 300.000 dinara

Članovi Vlade, funkcioneri, zaposleni u državnim organima, javnim peduzećima imaće isto obeležje - na vidnom delu garderobe amblem cveta - Natalijinu ramondu.

Ramondu je prvi pronašao Josif Pančić 1874. godine i nazvao je srpska ramonda (lat. Ramonda serbica). Biljka je pronađena najpre na Rtnju, a kasnije i u okolini Niša. Danas, pored u Srbiji, ova neobična biljka koja je preživela i poslednje ledeno doba, raste i na Kajmakčalanu. Legenda kaže da je uvaženi dvorski lekar Sava Petrović bio očaran lepotom kraljice Natalije i u njenu čast promenio ime ove biljke u Natalijina ramonda (lat. Ramonda nathaliae).

Inicijativa da se nosi na dan primirja u Prvom svetskom ratu cvet koji, kada se osuši, ako se zalije može oživeti, potekla je iz kabineta predsednika Srbije. Za ovu simboliku iz budžeta je izdvojeno 300.000 dinara, saznaje "Blic".

Dan primirja prvi put se obeležava i neradno. Prema odluci Vlade, amblem ili bedž preporučuje se i studentima, sportistima, i to ne samo na praznik već i na sednici pre Dana primirja. Prema zaključku Vlade, za ovaj način obeležavanja praznika - na vidljiv i upečatljiv način - novac je predviđen budžetom iz Ministarstva rada, resora lidera PUPS Jovana Krkobabića.

Pokušaj "Blica" da sazna koja je firma pravila amblem i po kojim kriterijumima nije prošao s uspehom, a u ministarstvu je rečeno da je sve odradilo Predsedništvo, njihov je bio i dizajner, a i "cvetiće su oni poslali".

Izvor: Ž. Jeftić za Blic

cvećecvetvlada srbije