Nakon samo godinu i po dana na čelu američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), Dejvid Petreus je podneo ostavku koja je odjeknula širom sveta. Razlog zašto se ova vest našla na naslovnicama većine svetskih medija, pored nesumnjivo činjenica da se radi o jednoj od najjačih obaveštajnih agencija na svetu, jeste i povod Petreusovog povlačenja koji ga uvrštava i na “žute” strane.
Naime, general Petreus, nosilac niza odlikovanja američke vojske (pod lupu javnosti je došao tokom rata u Iraku 2003), kao razlog za svoju ostavku, vrlo otvoreno je (?!) naveo vanbračnu aferu.
Međutim, postavlja se pitanje: Da li je Petreus sam priznao da je prevario suprugu i time se “ponašao neprimereno za jednog supruga i vođu tako moćne organizacije” ili mu je ipak neko “pomogao” da “otvori dušu”?
Kako navodi “The Wall Street Journal”, Petreusova ljubavna afera otkrivena je zahvaljujući istrazi FBI-a koja je uključivala i špijunjiranje njegovog ličnog naloga na Gmail-u. Navodno, istraga je krenula jer je FBI sumnjao da neko pokušava da pristupi njegovom nalogu što ih je odvelo u sasvim drugom smeru – razotkrivanja njegove vanbračne veze. Do nedavno, Petreus nije znao da ga FBI “uhodi” putem Gmail-a.
Američka javnost se nakon ovog otkrića “The Wall Street Journala” sasvim logično pita: Zašto bi neko, osim Petreusa lično, želeo da čita njegove privatne mejlove? Naravno, FBI ima odgovor i na to. Nezvanično, generalove mejlove je čitala niko drugi do njegova ljubavnica Pola Brodvel koja je, takođe, napisala njegovu biografiju ili je to činio neko blizak njoj.
A da cela afera ostavke direktora CIA ne bi sasvim ličila na holivudski film predvidljive radnje, trebalo bi se pitati i da li je moguće da mejl jedne od najbitnijih osoba u SAD neotporan na hakerske napade, kao i zašto FBI nije obavestila Petreusa da je moguća meta takvih napada. Jedan od razloga moguće je naći i u sada već čuvenom rivalitetu između ove dve američke državne agencije i manjku saradnje na koju su mnogi ukazivali posebno nakon terorističkog napada na Njujork 11. septembra 2001.